Učitelj

438 Н. С. Трубецкој

в перси или топанија с ногами недозвољена и по бољшеј части вредитељна сут. Терзанија за власи, штипанија, бијеније ферулоју по руках неодпуштена сут, занеже все сија здравију дјетеј вредителна бити могут.“

НАУЧНУ ПРРЕЛЕМ

Да ли један народ може да креира културу другога народа)

— Проф. Н. С. Трубецкој —

Задатак је ових редова да одговоре на питање: да ли је могуће потпуно увршћивање једнога народа у културу створену од другога народа» Ми под увршћивањем у туђу културу разумемо такво усвајање културе туђег народа након чега та култура постаје сопственост народа примаоца, па се оба народа: стваралац те културе и прималац стапају у једну културну целину.

Да бисмо одговорили на питање постављено у овом облику, потребно је да знамо законе живота и развића културе. Међутим, европска наука не зна за такве законе у овој области, захваљујући егоцентричким предрасудама својих радника; социологија до сада још није успела да изгради ни објективне научне методе, а још мање неке веродостојне закључке и налази се на ступњу развића алхемије. Нека правилнија гледишта на метод којим би се морала социологија да користи и неки тачни погледи на праву суштину механике и динамике социјалних појава, могу се наћи разбацани у појединих европских социолога, који се, међутим, никада нису до краја држали својих методолошких принципа и који брзо врше генералисање односно развића „човечанства“, чије је генералисање основано на егоцентризму. Та њихова страст за брзим уопштавањем, услед нетачности главних појмова: „човечанство“, „прогрес“, „преисторичност“ и др. постоји код свих социолога, те нарочито отежава употребу њихових закључака. Један од највећих европских социолога прошлога века, који је, на жалост, врло мало познат и који је неправилно оцењен у Европи, француски научник Габријел Тард, У својим општим погледима на природу социјалних процеса и на методе социологије дошао је, готово, најближе до истине. Али страст за уопштавањем и тежња да се по сваку цену после одређења елемената друштвеног живота изради слика све еволуције „човечанства“, убили су и овога оштроумног испитивача. Поред тога прожет егоцентричким предрасудама, он није

1) Због своје оригиналности, свежине, чак и извесне оштрине у излагању, ова расправљања проф. г. Трубецкоја заслужују пажњу и наших читалаца. У коментаре се не упуштамо, остављајући читаоцима да о горњим излагањима донесу свој лични суд. — Ур.