Učitelj

Органска структура друшшва и демократија 607

и зла, у тим границама, уколико ова слобода неће да задире у област делатности других лица и неће да нарушава друштвену целину. Осим овога негативног задатка, држава има и позитиван задатак, да обезбеди човековој личности духовна и материјална средства за подизање њене материјалне слободе, тј. за растење: њене стваралачке активности, која остварује добро, лепоту и налажење истине; ову дужност мора да испуни друштвена целина,. разуме се, у различитим степенима у зависности од размера њених сопствених стваралачких снага, саобразно датом степену културе у средини која је ослабљена присуством непријатељских односа и која је далеко од конкретне једнакости. Полазећи од овога идеала могуће је одредити и обавезе потчињавања, у одређеним границама, грађанина држави, која као виши тип обухвата своје личности. Међутим ова разнолика и сложена питања ми остављамопо страни и сусређујемо се једино на својој теми, разматрању два поменута строја, полазећи од утврђених ставова.

Хијерархиски персонализам је учење о монархиској структури. васељене Међутим овај онтолошки монархизам никако не личи на политички монархистички строј људскога друштва. У свакој органској целини више начело, које потчињава и уједињује своје елементе, стоји увек онтолошки на вишем ступњу бића него његови елементи: тако, човеково ја није једна од ћелица човековог организма, дух народни није један од грађана државе, Бог није један од елемената светског бића итд.

Овај монархистички строј стоји непоколебљиво и без наших напрезања: доклегод држава чува животност и утолико уколико: је она животна на њеном челу се налази начело, које се може назвати Душа народа (Хегелов објективни дух). Али већ у сваком случају је очевидно, да ни један човек не може бити у тачном онтолошком смислу Душа народа. Само у ретким и изузетним случајевима владалац (Петар Велики) или неки други генијални државник (Бизмарк) до извесне мере су се приближили томе, да у себи отелове делове тежњи своје државе. Фактички чак и најсамовласнији владалац прихвата већину одлука у сагласности са државном целином, тј. тако као да се израђују нашчовечанским јединсшвом. Међутим ово се јединство штети у својој органичности, ако неки члан државе има неограничену власт. Зато је разумљиво, што према степену компликовања живота и растења диференцијације друштва и према ступњу усавршавања технике државне управе, и законодавна врховна власт све јасније и јасније добија карактер натчовечанског јединства.

На тај начин, чистота монархистичког принципа структуре васељене тражи у државном животу саборни строј власти.

Строј демократске монархије или демократске републике је један од начина за стварање саборног, натчовечанског јединства власти натчовечанским јединством народа. У самој ствари, избор народних претставника не треба схватати само као механички процес судара индивидуалних воља људи. Прихватајући премисе органског погледа на свет, размотрићемо социјалне процесе одозго,