Učitelj

742 Константин Грубачић

воша, после развишка говора, омогућене су даље форме радозналосши. У доба пубертета јавља се најјача пожуда за знањем и Крох с правом вели: „у целом току развитка нису Ја и Свет ни једанпут јаче развијени него у овој периоди“.7%) Тада индивидуи „стална спремност да ново прими и прихвати постаје циљ живота“.=') Нису тада само интересовања за ствари; радозналост бива изазвана не само личним интересима, него и интересима људи, питањем реда и склопа у свету, питањем живота и идеја. Са овим се као у последњој фази развитка радозналости јавља теориски интерес за сазнањем себе и света око себе.

Биолошки и педагошки значај радозналости. — Већ самим тим што радозналост претставља тежњу односно жудњу за доживљајем можемо наслутити њен велики биолошки значај, јер су живош и доживљај нераздвојно везани — онај који не доживљава тај и не живи. Што се често говори о „кажњеној радозналости“, а ретко или скоро никако о „награђеној радозналости“, то долази отуда што нагон за савлађивање „странога“ (непознатог и новог) припада оним нагонима који су у вези са опасношћу за организам. "-) Радозналост је врло често биолошки опасна — она такорећи дела без икаквог обзира на живот и здравље човека. То нам неће изгледати чудно ако познајемо суштину и извор радозналости, јер знамо да су инстинкши иначе слепи. Мма психолога који тврде да радозналост може довести чак до самоубиства. Она може да буде често одасна у моралном погледу. Она је у извесним случајевима прави заводник. Као што смо и раније истакли она доводи до „првог искуства“, које често зна да буде судбоносно за целу будућност индивидуе. Колико је тек оних што су због тог искуства изгубили невиност и загрезли у пороке. Отуда је и постало правило рппсрћ ођзта, сачувај се у почетку. Говорећи о љубави из радозналости Е. Фаге вели: „Неверност је освета обмануте. задовољене или исцрпљене радозналости, те отуда она је освета радозналости...“ а мало даље додаје ово“ Неверност би требало опраштати, јер она потиче из истог извора из кога и љубав која је гајена према вама; она је постала из радозналости за нечим непознатим, које привлачи и одваја од онога што је пре било непознато, а које је сада исувише добро познато, одакле следује да је неверност верност идеалу, који сте ви некада били, а што није зависило од вас да и даље будете,“ "3)

Поред свих негативних страна радозналости у биолошком и моралном погледу, морамо се ипак резигнирати јер је живот такав. Она је скопчана с нагонима и према томе неотклоњива пошто је нагон суштина живота — њему дугујемо добро и зло, оно што је најлепше као и оно што је најодвратније у животу и огромни

20) 0. Ктоћ, Рзусћојовје дез Огипазвећшпдез, стр. 117. 3). 0. Кгоћ, н. н. м. стр. 121.

2) Е. Вегђег, н. н м стр. 99.

28) Е. Фаге, н. н. м. стр. 34.