Učitelj

Бајке и васпишање 547

енергично одбијем да се читаоцима „Учитеља“ марксистичко учење потура као последња реч науке. Марксизам је далеко и од добро и солидно засноване теорије, а камоли да је наука. Г. Теодосић нам сасвим озбиљно говори о „коренитом обртању вредности“ у данашњој Русији, у којој је „сваки корак живота озарен новом светлошћу“. Он без икаквог устручавања тврди, како је скинута маска утопистичког идеализма и дигнута застава дијалектичког схватања историјског збивања. Зар ова фразеологија не потсећа на уличну пропаганду и политичку демагогијуг... У сваком случају њој није место у озбиљним и научним расправама, а најмање у нашем педагошком часопису.

Сувише је наивна и ружичаста слика стања у данашњој Русији, коју нам онако заносно црта г. Теодосић. „Коренито обртање вредности“ свело се на дилетантско експериментисање спојено с добро организованом и још боље плаћеном рекламом. Ко је пажљиво прочитао излагање др. С. Хесена у чланцима „Совјетска школа крајем пјатиљетке“ и „Школа у Русији и револуција“ објављеним у „Учитељу“, добио је јасну слику о „извршеном коренитом обртању вредности“ у области педагогике. Васпитни путеви „нове светлости“ и „генералне линије“ толико су коренити, дубоко смишљени и оправдани, да у васпитној пракси не могу издржати ни цигло 2—3 године. Нове реформе совјетских властодржаца не значе усавршавање претходне, него њено потпуно негирање. Што је до јуче важило као „нова светлост“, данас се оглашава као буржоаска и контрареволуционарна јерес. Тако се је и сам г. Теодосић свакако нашао у неприлици са совјетским педагогом Блонским. Таман он сео и превео на наш језик његову познату „Педологију“, свакако у намери, да и нама педагозима „владајућег капиталистичког система“ покаже, шта је права педагогика, кад они у Русији опет променише своју „генералну“ линију и Блонског огласише шизматиком, а његова дела забранише! — Слично се десило и са чувеним комплексним методом. Наши симпатизери свега што се дешава у данашњој Русији промукоше доказујући да је комплексни метод најбољи и најприроднији, не слутећи ни у сну, да ће доћи дан кад ћегау Русији прогнати из свих школа и забранити. — Ето, то је само један део те идеалне стварности за коју је развио заставу г. Теодосић и позива нас да му следимо. Ипак је добро што г. Р. Теодосић живи у буржоаској и конзервативној Југославији у којој може несметано да се потсмева и нашим највишим вредностима (породичном моралу, демократији, народним идеалима итд.). Ми, ма да нисмо озарени светлошћу историјског материјализма, пошшујемо слободу савести п слободног изражавања мисли, ако не потпуно, али свакако далеко више него они у Русији. Да је он у Русији онако говорио и критиковао совјетски друштвени поредак, брзо би га нестало у помрчини Чеке и Гепуа. Другови Троцки, Зиновјев и Камењев, творци данашњег режима у Русији, сада у изгнанству и на робији имају прилике да размишљају о његовим благодатима. Њихова судбина је рељефни доказ, како

35%