Učitelj

630 Милош Р. Милошевић

а више од кретања у тези. Ако стога тезу изузмемо из шеме диалектичког кретања, а антитезу заменимо анализом, усто додамо асоциацију и систем поред синтезе, па све то на крају обележимо изразом „метода“ у ужем смислу, онда добијамо Хербартову шему, познату под именом „формални ступњеви“.

Из изложеног јасно се показује сличност и сродност између Хегелове „диалектичке методе“ и Хербертових „формалних стулњева“, те их можемо ставити у овај упоредни преглед:

Хегел:теза — антнтеза — синтеза (= метода) Хербарт — — анализа. — синтевал) — асоциација систем — — метода.

Овом дворедом шематичком прегледу можемо додати још један, трећи ред, који одговара духу и смислу Кантове „трансценденталне диалектике“. То је онај ред који је Вајингер, у својој Филозофији Као-Да, утврдио: догма хипотеза — фикција. МИ као што, по овом реду, фикција временом прелази у хипотезу, ова у догму, па поново догма у хипотезу, те се тако кретање врши кружно, тако се наизменично у обрнутим редовима обнављају Хегелове триаде, те се синтеза преобраћа у антитезу, ова се враћа тези, да потом настане даље унапредно и уназадно обнављање процеса развитка и сазнања, да се настави кружно кретање са уздизањем у виду спирале. Ако и то обнављање процеса шематички претставимо, и сада у два реда, добићемо овај преглед :

Кант: догма — хипотеза, — фикција — хипотеза — догма... Хегел: теза —- антитеза —- синтеза — антитеза — теза....

Ланачно низање промена, које одаје преобраћање једног у друго њему супротно, општа је животна истина и веран израз методе свега развитка. Први горњи ланачни низ, који одговара Кантовој диалектици, шематички претставља диалектику нашега ума, диалектичку унутрашњост: промене облика целокупне умности, сазнања, замишљала, веровања. Други горњи ланачни низ, који одговара Хегеловој диалектици, шематички претставља диалектику спољашњости, дилектичку спољашњост: промене облика целокупне животне стварности, како творевине природе тако културног живота и стварања. Свуда, с погледом на унутрашњост духа и спољашњост живота, супротни фактори и принципи делају У супротном и једном општем смислу, те се из тежње за једностраном важношћу у двостраном дејству прелази у преобраћање и кружно кретање. На тај начин супротни животни принципи; фактори, елементи, супротне животне силе, тенденције и вредности показују једну општу законитост кретања, развитка. Отуда у свему животу природе и духа слаже се и оно што се једно другом противи, те се међусобно условљује и оно што се међусобно искључује, има везе и оно што је својом супротношћу раздвојено. По томе двојаком одношењу, по закону кружног тока, одре-

у ') Напомена. Код Хербарта анализа и синтеза су обележене као „ступањ јасности“, а Рајн их је узео раздвојене.