Učitelj

ов

Како дете чиша 643

Присталице глобалног метода базирају своја тврђења с једне стране на психолошким испитивањима детета, којима је утврђено да дете у доба ступања у школу све схвата у целинама (глобално, комплексно) и да делове види само у односу на целину (гешталтпсихологија),“) а с друге на физиолошким испитивањима, према којима је кретање очију код деце исто као и код одраслих и да према томе деца не читају синтетички а одрасли аналитички, већ да и деца и одрасли читају на исти начин — аналитички. Нарочиту вредност глобалном методу — а то је оно што и његове присталице стално истичу — даје његова веза са глобалном или укупном наставом, која, као што је познато, има своје како научно тако и филозофско оправдање.

Као што се види, питање како дете чита колико је педагошко и школско толико је и психолошко. У последње време у психологију су нарочито упрте многе очи и са њом се тражи контакт. Она треба да каже последњу реч у овом спору између школских радника и дидактичара. Међутим, колико је са ове стране очекивања толико је скоро и разочарања, јер психологија, — ма да је у последње време у овом правцу врло много напредовала, још није у стању да пружи оно што се од ње очекује. Разривена разним правцима, њено је учење о дечјем читању у теоријама и хипотезама. Таквих теорија засад има више, те је утолико и пометња већа. Психолог М. Ростохар, универзитетски професор у Брну, у своме одличном предавању „Психологија читања с нарочитим обзиром на почетно читање“ ,%) одржаном на свесловенском педолошком конгресу у Брну 1988 год., помиње три такве савремене теорије: 1) глобалну теорију (Ердман—Доџову), 2) теорију доминантних слова и речи и 3) теорију сарадње посредног схватања слова (Киршман - Шуманову), уз које, између осталих, треба споменути још и ове три познатије: теорију психичког регулисања руског психолога Василија Зјењковског, Лајеву теорију слика речи и стару синтетичку теорију.

По првој теорији (Ердман—Доџовој) дете кад чита не обраћа пажњу на поједина слова (као што тврде Мојман и др.), већ на цео облик речи, што значи да оно не чита синтетички него аналитички, или другим речима: оно чита речи као јединствене целине, а не преко делова. На пример, реч мама, по овој теорији, оно не чита: м—а—ми — а или: м.га..М..а, него у целини: мама, као што и опажа.

По другој теорији сви елементи у речима и реченицама немају исти значај при читању, већ се неки од њих истичу изнад осталих, због чега се лакше и пре од других запажају. У речима то су доминантна слова (обично она са горњим и доњим дужинама, као што су: 6, д, р, ђ итд., а затим прва и последња и велика слова), а у реченицама доминантне речи. Доминантна слова у ре-

8) Експериментално је доказано да глобално опажају не само људи него и животиње, што је и Немац Херц потврдио врло занимљивим експериментима на једној врсти птица (Види: Борислав П. Стевановић: Предавања из Експерименталне психологије, стр. 197).

4) Учитељ, 1934 год., стр. 502—512.

А]

||]