Učitelj

а 0797

покрета радне школе сад се стапају у једну моћну струју. Под снажним социјалним притиском првих послератних година заборављене су дубоке разлике, које су их делиле, и сав жар овога. доба излио се у појам радне школе. Она је као принцип ушла чак и у устав Рајха, иако у тумачењу злосрећне формуле о радној настави као наставном предмету у опште није било могуће доћи до какве било једнодушности. Грађанска страна је овде мислила на радну наставу као засебан предмет, а социјалистичка је телесан рад као нарочит предмет одбацивала као „инфериоран и не социјалистички“, и у радној настави је хтела да види само увођење образовања у процес продукције. За грађанску педагогику суштина радне школе се огледа у самосталности ученика и у новој вољи за заједницом, која се заснива на кооперацији. Ова спона самосталности и заједнице најјасније се изразила потом у новој форми образовања, у тзв. „радној заједници“, како се она развила нарочито међу млађим немачким учитељима. Слобода и рад овде су спојени у топлом осећању узајамности. За овај појам радне школе, поред горња два битна момента, значајна су и два нешто узгреднија момента. Један полази од чињенице да ће већину друштва увек да сачињавају људи радници а не учени људи, и онда образовање воље и практичног мишљења истиче као главни циљ. Други моменат сматра да је превага практичних интереса над теоријским основни закон развића дететова, и ставља у први ред ручни рад и продуктивну наставу, сматрајући да je радна настава одређен ступањ у склопу школе. При пажљивом процењивању ова четири момента грађанске мисли о радној школи, види се, несумљиво, да је чак и овде нов налет социјалне енергије потиснуо радиност као првобитни циљ.

Радикалну мисао, да се цело образовање заснује на раду и да се оно развије као одуховљење конкретног рада у животу, како је садржи социјалистички појам радне школе, преузела је теорија продукционе школе. Њу заступају тзв. „одлучни школски реформисти“. Она је стварно спроведена — сем код школа за извесне позиве — у Немачкој само у женским вишим школама. Оне су пак, несумњиво, у формирању рада, домаћој економији, неговању одојчета и старању о деци имале изузетно широке могућности, да теорију сазидају на темељима стварног и социјално одговорног живота. Кад се изузму недовољно организовани покушаји у Русији, слична радна школа за мушку омладину још ишчекује свог творца.

4. Варијанте радне школе

Ниједна мисао немачке педагогике није тако снажно одјекнула у иностранству као Мисао радне школе. Њоме као да су,у наше дане, опчињени сви народи, и несумњиво је, да осврт на њен развој под различитим поднебљима и у различим индивиду- | алностима нема само свој нарочит значај него има и своју посебну чар. У Сједињеним Држама Северне Америке, земљи, у којој су се духовне науке повукле пред техником, а историјске вредности пред задацима нове колонијалне земље, мисао је — у