Učitelj
No ipak je nova država zahtevala i novo školstvo koje bi odgovaralo novome duhu poslerahne Evrope. Učileljstvo je na svome opštem kongresu god. 1920 proklamovalo zahtev nove republikanske škole. Ali to su bile samo parole, jer u sfvarnosti nije postojao velikopolezni plan za reorganizaciju celokupnog školstva. »Malim školskim zakonom« iz godine
1922 bile su sprovedene samo silne i vrlo pofrebne korekfure, u škole za- ·
veden novi predmet — građanske pouke i vaspitanje, ali celina školstva oslala je skoro nefaknula.
lako učifeljski kongres 1920 god. nije formulisao konkretan reformni plan, ipak je vrlo pozitivno ulicao na razvoj čehoslovačke školske reforme. Na polsticaj kongresa i pod inicijafivnim programskim voćsfvom Dr. O. Hlupa (Chlup) i Dr. O. Kadnera poslaje 1921 god. novo učifeljsko preduzeće na bazi samopomoći, Škola visokih pedagoških studija, škola visokoškolskog karakfera, u kojoj se svake subofe i nedelje stiču stofine vaspilača iz cele države da na predavanjima i u seminarima pod voćsfvom univerzilehskih profesora sliču naučno-pedagoško obrazovanje, o kome predrafno učileljstvo nije moglo ni da sanja. Ta škola ubrzo se prevara
u cenfar celokupnog reformnog pokrela u pedagogici. Godine 1925 po- ·
staje vodom loga novog idejnog pokrela docent Karlovog univerziteta Dr. V. Pržihoda (Ptihoda), koji fokom nekoliko godina vaspitava kadar predanih i spremnih đaka, pripravnih da ostvare njegov reformni plan. Program koga prinosi Dr. Pržihoda čehoslovačkim nastojavanjima oko školske reforme je sinfeza dosadanjeg domaćeg nasflojavanja, oplođena femeljiftom studijom napreka pedagogike u inosfranstvu, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama. To svesno nadovezivanje na savremeno anglosaksonsko pedagoško mišljenje, koje se naročito oslanja na Torndajkovu {Thorndike} psihologiju, dovodi Pržihodu do foga da naglašava racionalizaciju škole i scijenfifikovanje učiteljevog rada. Protivu pedagoške i didaktičke improvizacije, koja je bila direktnom posledicom individualizma pedagoških pokušaja ranijih godina, stavlja i ističe Pržihoda tačan konkretan cilj i plan. Nasuprot jednostranome precenjivanju učileljeve vaspitne
aktivnosti prenosi on glavno fežište na didakfički rad u školi. On hoće da
didaktika bude izgrađena na zakonima psihologije učenja, da bude dirigovana naučnim principima i konfrolirana fačnim kvantitativnim merenjem. Oluda i njegov zahfev pedagoških eksperimenata, ekzakino izvođenih i konfroliranih, koji su neophodno pofrebni za plansku reorganizaciju celokupnog školskog sistema. Ta reorganizacija mora da obuhvati kako spoljašnju organizaciju, fako i unufrašnju sadržinu čehoslovačke škole. Cilj mora da bude: jedinstvena, diferencirana radna škola, koja počinje sa pefom godinom dečjeg živofa kao frogodišnja uvodna škola, čiji je zadatak da delelu pruži poznavanje osnovnih insfrumenafa ljudske kulture (čitanje,
pisanje i račun). Na nju se nadovezuje škola | stupnja u kojoj su đaci do.
11 godine pedagoški diferencirani u okviru unufrašnjosti jedne škole, dok
| POI S a a a aas ale O O ev