Učitelj

њима била и једна жена. Они су у почетку имали да се боре са огромним тешкоћама; али, благодарећи сложном и истрајном раду свих чланова, ово је удружење стално напредовало, док најзад његов рад 1844 године није био и једним видним успехом крунисан. те године оно је у Рочделу отворило своју прву набављачко-потрошачку задругу. Мако је само отварање ове задруге извршено под веома тешким околностима и, чак, уз потсмех осталих грађана, ипак све то вредне и енергичне рочделске пионире није дало збунити: они су по саветима свог духовног вође Јакоба Холијока у својој задрузи одмах завели најпримернији ред и дисциплину и прописали извесна правила којих су се сви чланови задруге имали стриктно да придржавају. Ова задруга се после стално развијала, тако да она данас има око 50.000 чланова са удеоним капиталом од 750.000 и обртним око 850.000 фунти стерлинга. Она данас претставља читаво надлештво у коме ради око 700 службеника. Али, осим ових предности, Рочделска задруга има још једну ради које је постала чувена у целом свету, наиме: у њој су први пут утврђена извесна начела, која су доцније постала основ целокупног задружног система.

Развитак задругарства код Словенаца, Хрвата и Срба

После ових општих напомена о задругарству да сада видимо, како се оно код нашег народа развијало.

Од свих југословенских покрајина Словеначка у погледу задругарства долази на прво место. Јер у њој су се појавиле прве и најбоље организоване задруге. А и пре правих задруга у њој су осниване извесне установе за штедњу — тзв. „хранилнице“. Прва задруга у Словеначкој — и то међу занатлијама — основана је 1852 године. Но прави развитак задругарства у Словеначкој почиње тек од 1883 год. када је заслугом браће Вошњака основан први југословенски задружни савез у Цељу: Звеза словенских посојилниц. Доцније пак — 1910 године — заслугом д-р Јанеза Крека, оснива се Задружна звеза, а још доцније: Звеза словенских задруга (1907) и Звеза господарских задруг (1919) у Љубљани.

Колико је задругарство у Словеначкој још и пре рата било развијено, види се по томе што је 1908 године на предлог д-р Јанеза Крека у Љубљани била основана и стална задружна школа. То је после Дармштатске школе у оно време била друга стална задружна школа у Европи. Сада пак по статистици од 1938 године у Дравској бановини има 1.108 свих врста задруга од којих 498 чисто кредитних.

У Хрватској и Славонији право кредитне задругарство се спорије развијало. А усто оно се тамо доцније и појавило: тек 1898 године, када је у Кончаници и основана прва хрватска задруга. Но задругарски покрет у овим крајевима добија већи замах тек после 1901 године, када је основана Хрватска пољоделска банка. Под утицајем и директивама ове банке тамо је читаву једну деценију извођен целокупан задружни рад, управо све до 1911 године, када је основан Средишни савез хрватских сељачких задруга. Али веће напредовање кредитног задругарства у овим крајевима јако је ометала борба коју је овај национални задружни савез имао да води са тзв. „државним земаљским задругама“, чија се централа нала-