Uloga i značaj Vrbaske banovine

S 4 —

њић, Васо Пелагић и Петар Кочић, сви гледајући на Србију, а са кога је никао и Гаврило Принцип.

То је подручје које је дало толике политичке процесе под Аустријом: приједорски процес, процес »Отаџбине« Петра Кочића и Васе Кондића, процес »Барут мирише«, шпијунски процес Драгољуба Кесића и Тоде Поповића, ђачки процес »Југосларија« и најпосле »Бањалучки велеиздајнички процес«, а сви су ти процеси покретани ради веза са Србијом.

То је подручје које је дало Србији 9.000 добровољаца у светскоме рату.

То је подручје са кога је 27 новембра 1918 године проглашено безусловно и дефинитивно сједињење с Краљевином Србијом.

То је подручје на коме данас живи 700.000 Срба православних, и чине округло 60%. свега становништва, које и данас гледа на Београд, и од њега очекује решење свога питања и свог положаја.

Мени ови моменти изгледају много одлучнији за утврђивање подручја и припадности Врбаске бановине, него оне неодрењене »историјске границе« које су познате само по титулама пекадање властеле, која је, по тадањој моди, настојала да у те титуле меће и подручја и земље, у које ти носиоци великих и дугачких титула једва ако су кад и повирили.

Мени ови моменти, који показују велику отпорну снагу. здрав национални живот и неодољиву тежњу за слободом, изггледају далеко претежнији и одлучнији него и оне »историјске границе«, које су постављали туђинци — освајачи, Турци u Аустријанци, према својим политичким рачунима и комбинацијама. О оним првим, титуларним, историјским границама у народу нема већ одавна никакве традиције, — а што се тиче ових других, освајачких, народ се на Крајини против њих борио по цену живота својих најбољих синова и толику крв пролевао да их раскине и брише, јер су га у њих стезали само његови душмани и освајачи, и одвајали од његове браће.“

" ПРОГЛАС НАРОДУ БОСНЕ од 20 августа 18276. (Завршетак)

»Y име тога нашег великог савезника Бога, ми васколике вође устаничких чета босанских, данас једини законити претставнини српске земље Босне, послије толиког чекања и без наде на икакву помоћ, рјешаргамо: да од данас за навијек кидамо са нехришћанском владом цариградском и желећи с браћом нашом Србима дијелити судбину, па ма каква сна била, проглашавамо: да се Домовина наша Босна пригајужава Србији, законитом и првом прејамнику државе старих наших краљева и парева и проглашавамо нашим наследним | господаром књаза српског Милана М. Обреновића У !«

»Живио нам наш народ српски !«

»Живио господар наш књаз Милан М. Обреновић ТУ !«

»Живила Hama државна глада у нашој престоници Београду !«

20 јуна 1576.

зојводе и поглавари васколиких босанских устаника: Војвода Голуб Бабић, поп Ђоко Каран, поп Илија Билбија, Симо Чавка, Шпиро (Окакић, Стојан Митраковић, Триво Амелица, Мића Тркуља, Павао Бабић, Лука Поповић, Перо

ве.