Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ИЗБОРНА РАДЊА

107

да се исправка може тражитп преко целе годпве. Те две фазе законодавац је тако одвојио једну од друге, да онда док се списак исправља по службепој дужности, приватна лица не могу тражити његову исправку, нити, обрнуто, падлежна власт може по службеној дужности исправљатп бирачки списак за оно време докле траје право приватних лица на тражњу исправке. Било би, доиста, незгодно, ако би приватна лица могла тражити исправке једнога списка чији текст за идућу годину падлежна власт није још утврдила, илп, ако би падлежна власт могла свакп час узимати патраг и преиначавати један списак који је већ изложен публици ради њенога надзора. 78. Ови рокови који важе за службено и за приватно псправљање бирачкога списка, померају се оне године када падају скупштински избори. (1) За приватне исправке оставља се рок од петнаест дана. То не значп, да се после тога рока, у опште, не могу тражитп исправке, него значи да „доцнпје тражење исправке не утиче на састав бирачког сппска, по којем he се извршити већ расписани изборп“ (чл. 12 БС.). (2) Приватне исправке могу се, по правилу, чинити само до краја текуће године; ово правило не важи онда када буду расписани скупштински избори: онда се бирачима оставља један рок од 15 дана бе’з обзира на то, да ли he се с њпме npehn пз текуће године у идућу. На пр. 22 децембра 1922 обнародован је указ о распуштању Народне Скупштине и о расппсивању нових избора; петнаесто-дневни рок за тражење приватних исправака текао је до 5 јануара закључно, и ако би, у редовним приликама, приватне исправке могле бити тражене само до ЗЈ. децембра. (3) „Ако дан избора пада у време од 1 јануара до 25 фебруара закључно, исправљање сппскова по званичној дужпости одложпће се до после избора, и роковп предвиђени у овом закону почињу тећи десетог дана од дана избора, у место од 1 јануара“ (чл. 13 БС.). Има један случај који није предвиђен законом, а који је задавао тешкоће у пракси. Последњи скупштински избори билп су наређени за 18 март 1923; пошто нису падали у то време од 1 јануара до 25 фебруара о коме је говорио закон, то су надлежне власти вршиле исправку бирачких спискова по службеној дужностп, као и у редовно време. Услед тога настало је ово: приватна лица могла су тражити исправке бпрачкога списка само до 5 јапуара; надлежне власти по службеној дужности продужпле су исправљање списка и после тога рока. На тај начин, добила су се два списка: (а) списак исправљен по приватним тражњама поднесеним до 5 јануара 1923; (b) списак исправљен по службеној дужностп у времену од 1 до 31 јануара 1923. По коме је од ова два списка ваљало вршити изборе? Изнета су два мишљења: по једноме, изборе од 18 марта требало је вршити на основу