Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ИЗБОРНА РАДЊА

119

и то прво из реда кметова, па онда из своје средине (овај избор општинскп одбор врши истовремено с избором члапова бирачкога одбора). У оним местима где нема општпнских одбора, заступнике председницпма бирачкпх одбора одређује надлежнп првостепени суд из реда бирача дотичног гласачког места. Закон не предвпђа како he се одређпвати заступник председнику бпрачкога одбора чамо где је впше општпна спојено у псто гласачко мссто, и где постоје два општинска одбора која би могла потраживати то право за себе. Најпростпје би било да ту ствар реши Државнп одбор, и то коцком, пошто спајање више општина у исто гласачко место бива на основу његове одлуке. Општински одбор, у исто време када бира једног члана бирачког одбора, бира и његовог заменика. 94. Главни бпрачки одбор саставља се овако. Његов председпик одређује се, у Државном одбору, коцком, пз реда чланова Државног Савета и вшпих судова (касационих и апелационих). Чланови су главног бирачког одбора једно лице одређено Државним одбором из реда чланова апелацпоних судова и председника првостепених судова (у крајевима изван Србије и Црне Горе, из реда председника месних општинских судова), и по два представника сваке капдидатске лпсте. Председници судова узимају се у главнп бпрачкп одбор пз дотичнога илп из најближега округа. Спреченога председника главног бирачког одбора заступа, на основу закона, „првоименовани члан“ (т. ј. онај члан кога је Државни Савет одредио из реда чланова апелациоцих судова и председника првостепенпх судова). 0 извињавању чланова главног бирачкога одбора важе исти прописи као и о извињавању председника бирачких одбора. 95. Бпрачкп се одбори одређују пзнова за сваке опште пзборе. Државни одбор имепује председнпке бирачких одбора, као и председнике и чланове главних бпрачких одбора, у року од 35 дана, рачунајући од дана изборног указа. Општпнски одбор, одн. првостепенп суд, имепује једно.г члана бирачког одбора у року од пет дана пре избора. II Државни и општински одбор издају на реверс акт постављења свакоме постављеном лицу. Поред тога, постављења Државног одбора објављују се у Службенпм Новинама. Акт постављења Државнога одбора чпнп непотребном исправу сваке друге власти (на пр. објаву полпцпјских власти). Да ли бирачки одбор мора примити једнога председника који би дошао без акта постављења? Пошто је његово постављење објављено у Службеним Новпнама, ми мислимо да би га бпрачки одбор морао примити, ако не би било сумње о његовој истоветности. Акт постављења био би несумњив доказ о његовој истоветности; у недостатку тога акта, истоветност би се могла доказиватп и другим средствпма, алп доказну снагу тих других средстава имао би да цени бирачки одбор.