Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

122

НАРОДНА СКУПШТИНА

ГЛАВА IV. ИЗБОРНА РАДЊА: (2) ЗА ВРЕМЕ ГЛАСАЊА.

1. 0 ГЛАСАЊУ У ОШПТЕ (У. чл. 69 и 73. ИЗ. чл. 3, 15, 19, 49, 52, 58, 61, 63, 67, 69, 95, 96, 100.) 104. - По Уставу, гласање је слободно, непосредно, тајно (чл. 69). Слобода гласања значи, да власт не сме натеривати бираче како he гласати, па шта више, да не сме на њих ни утицати. Слобода гласања ујемчена је следећим прописима Устава и изборног закона: (1) Забрањено је органима власти принуђавати бираче силом или претњом, да потпишу, одн. не потпишу једну кандидатску листу, или да дати потпис на њу одреку, или да за једну кандидатску листу гласају, одн. не гласају. (2) Забрањено је полицијским, финансијским и шумарским чиновницима, као и чиновницима аграрне реформе, кандидовање у коме било изборном округу, и то не само докле се у служби налазе, него и годину дана доцније. Исто тако, чиновници који врше јавну власт, не могу се кандидовати у изборном округу своје териториалне надлежности. (3) Никаква власт не може ни у .коме случају узети бирача на одговор због његовога гласа. (4) 0 одржању реда на биралишту стара се председник бирачког одбора. Општинска, одн. државна власт може се умешати само на његов захтев; иначе, на биралиште, органи власти могу доћи само ради употребе свога бирачкога права, али ни тада не под оружјем. Ван самога бпралпшта, власт задржава сва своја права. Она би могла, предвиђајући могућност већпх нереда, предузети у напред потребне мере, на пр. могла бп прикупити жандарме, ставити војску у приправност, и т. д. (5) „За време почев од петнаестог дана пре пзбора па до трећега дана после избора, не може никаква власт позвати бираче појединих општина ни на какве скупове, као: на заједнички рад или кулук, или на војничке смотре и вежбања, осим случаја преке опасности, а тако исто не може позпвати нп поједпне бираче, осим у случајевпма неодложне потребе или у случајевпма ислеђивања злочина и преступа (преступака) ма које врсте, као и иступа (прекршаја) крађе п преваре. У ошптпнама, у којима не би био извршен избор дана одређенога указом, ово вреди и за других осам дана. Ако су бирачи бплп раније кудгод позвани илп искупљени, мораће се распустити најдаље шеснаест дана пре избора“ (чл. 3 ИЗ). Заједничко позиваље бирача какве било врсте забрањено је; појединачно позивање допуштено је само у случајима крпвичног ислеђивања. Кад закон каже да је „за време почев од петнаестог дана пре пзбора па до трећега дана после избора“ забрањено позивати бпраче, то значи, да је забрањено пози-