Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

126

НАРОДНА СКУПШТИНА

давац претпоставља могућност да је суд решио да се у списак накнадно унесе једно лице које је погрешно изостављено, али да надлежна општинска власт није ову исправку извршила. Као последње средство, заинтересованом лицу остаје то, да са судским решењем дође на биралиште. Члан 110, који је задржан из старога српског законодавства, ваља тумачити у вези са новим законом о бирачким списковима. Као што смо видели, по том закону, исправке бпрачкога списка могу се тражити само још петнаест дана по обнародовању указа о изборима. „Свако доцније тражење исправке не утиче на састав бирачког списка, по којемће сеизвршити већ расписани избори" (чл. 12). Следствено, код оних бирача који би хтели гласати на основу судскога решења, бирачки одбор имао би да види да ли је судско решење донето по исправкама траженим у року од петнаест дана, рачунајући од дана изборног. указа. На основу судских решења донетих по доцније траженим исправкама, бирачки одбор не би могао примити гласове, а да не дође у очиту супротност са чланом 12. (2) Председник бирачког одбора има право да гласа, и ако није заведен у бпрачки списак дотичне гласачке општине. Потребно је само да поднесе уверење своје општине, да је у њен списак заведен. Спорно је питање, да ли би бирачки одбор могао одбити пријем гласа једном активном официру или једном војнику под заставом, који би био погрешно заведен у бирачки списак. Одбор би, без сумње, имао право да одбије пријем гласа тим лицима, ако би дошла под оружјем, али ако би та лица дошла без оружја, одбор би морао примити њихов глас, јер по изречним законским прописима никоме ко је записан у бирачки списак не може бити закраћено да гласа (чл. 65 ИЗ). 113. Према чл. 63 ИЗ, бирачки одбор има права захтевати од бирача кога ниједан члан одбора не познаје, доказе истоветности. Како закон не каже на какав he се начин истоветност доказивати, то је остављено одбору да цени снагу поднетих доказа. 0 сваком непознатом бирачу мора се саставити записник, у који he се унетп његов личнп опис и његова адреса. По потреби, такав бирач може бити и фотографисан. Да ли he се непознати бирач, према поднетим доказима, пустити да гласа, решава . одбор већином гласова (о његовом фотографисању решава сам председник). На исто име може гласати само једно лице; правпло је да се прпма глас првога којп се на једно име прпјавп, ако само поднесе доказе истоветНости који се бирачком одбору учине довољни. Ако се доцније на псто име јави још једно лице, од тога другог лица не може се примити глас, па ма какве доказе поднело о својој истоветностп. Али о томе случају мора се саставити записник, који се прилаже уз остале изборне акте, по којима Скушптпна врпш оверавање посланпчких пуно-