Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

ИЗБОРНИ КАЗНЕНИ ЗАКОНИК

147

ипло више њих заједно, сваки се кажњава затвором од три месеца до две године. Свршеног дела има само оида, ако' је насиље или претња пмала дејства, т. ј. ако је бирач допста спречен да употреби своје право. Претња постоји онда, „кад се бирачу угрожава да he се њему илп блиским члановима његове породице учинити дело које се законом казни као злочин или преступ или губитком места било у јавној било у приватној служби“ (чл. 95 ИЗ). Ван законске дефинпције претње остаје претња тужбом за дуг, претња потказпвањем власти једног крпвичног дела, итд. Законодавац забрањује претњу злочином пли преступом, без обзира на то протпв којих би добара злочин пли преступ био управљен. Она претња која се не би тицала личности бирача п његових блиских сродника, пего би се тицала њихове имовине, била би такође претња у смислу изборног закопа. Онај којп би претио бирачу да he га убити, заслуживао би исто тако казну, као и онај који би бирачу претио даће му запалити сено. Изборни закон не даје дефиницпју блиских сродника; остало би, дакле, да се прпмени дефинпција из казненог законика (§ 50). (2) „Ко бирачу да пли обећа поклон или му понуди или обећа какво место у јавној или приватној службп, да га наведе да потпише или не потпише кандидатску листу или да већ датп потпис на њу одрече, плп да за извесну листу гласа или не гласа, казниће се затвором до једне године и новчано од 30 до 500 динара“ (чл 94 ПЗ). Истом казном кажњавају се и помагачи. Изборни закон не даје своју дефпницију поклона; по казненом законику, под поклоном разуме се само матерпална корист. Кажњивог дела има само онда ако бирач пристане напогодбу; није потребно, међутим, да погодбу доцнпје испуни. Давање поклона без погодбе, на пр. чашћавање бирача, не би било кажњиво. Код ове кривице закон не чпни разлику између органа власти и обичних грађана: орган власти који бп утицао на бирача понудом једнога места у јавној служби, бпо би кажњен исто онако, као и обпчан грађанин који бп утицао на бирача понудом једнога места у приватној служби. (3) Ко бирача силом или претњом прпнуди да учини нешто од онога што је побројано под (2), кажњава се затвором од два месеца до две годпне и новчано од 400 до 4000 динара. Истом се казном кажњавају и помагачи. Ако је дело учинило њпх више заједно, сваки се кажњава затвором од три месеца до две године. Ако је дело извршено злоупотребом власти, т. ј. ако је пзвршено од органа власти, примењује се највећа мера казне: две године затвора и 4000 динара новчане казне. Свршеног дела има, као ипод (1), само ако је претња илп сила пмала дејства. Претња се разуме у смислу изборног закона: претње, има дакле, онда ако би