Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

КОНСТИТУИСАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

161

другом. Ако би између њих било какве несагласности, ствар би имао да реши привремени председник, пошто је састављање бирачког списка стављено њему у дужност. (2) Ваља пзвршити, према прописпма скупштинског пословника, образовање посланичких клубова. Ово је потребно стога што те скупштинске групе имају да истакну кандидатске листе за избор верпфикационог одбора. 164. Без посланичког сппска не би се могло ни у коме случају приступпти избору верпфпкационог одбора. Образовање послашгчких клубова није тако неопходно потребно. Ако у тренутку избора верификационог одбора нема образованих клубова и њихових кандидатских листа избор he се вршити по кандидатскпм лпстама које поједини посланици буду истакли по прописима пословника. Седница ради избора верификационог одбора, држи се одмах сутра дан по првом скупштинском састанку. IV. О ОВЕРАВАЊУ ПОСЛАНИЧКИХ ПУНОМОЋСТАВА У ОПШТЕ. (У. чл. 76. 165. По члану 76 Устава, „Народна Скупштина прегледа сама пуномоћства својих чланова и одлучује о њима.“ Избори су један јавноправни посао који може имати важности само онда, ако је пзвршен по законскпм прописима. Када се прегледање посланичких пуномоћстава поверава Скупштини, то значи да она има да ценп законитост изборних радњи: од њеног решења зависп, да ли he се пзборима признати важност илп не. Ми смо видели, да о изборним кривицама решавају редовни судови. Скупштинско оцењивање законитости пзбора треба строго одвајати од судског извиђања изборнпх крпвица. Суд никада не решава о законитости пзборне радње, него о кажњивостп једнога дела које се десило прпликом избора. То је дело могло, али није морало нарушити законитост изборне радње. Стога је могућно да Скупштина огласи заправоважан једанизбор код кога је суд утврдио постојање једног кажњпвог дела. На пр. председник бирачког одбора не дође на дужност, и свој недолазак не буде у стању оправдати. Суд га у том случају мора казнпти. Што се тиче Скупштине, она неће, због самога недоласка председника бирачког одбора, одрећи правну важност изборној радњи у његовом гласачком месту. И у његовом одсуству, под председништвом његовог заменика, изборна радња могла се извршити сагласно са законом. Између Скушптине и суда учињена је подела посла: Скупштина испитује чињенице које су могле бптп од утицаја на законитост избора, без обзпра на то да ли су оне уједно п кажњиве (нису све изборне незаконитости кажњиве). Суд испптује све кажњиве