Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

КОНСТИТУИСАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

163

овоме може се истаћи, да, по нашем законодавству и скупштпнској пракси, жалилац противу изборних неправилности нема улогу странке ни у формалном смислу. Његова жалба није неопходно потребан услов за отварање верификационог поступка: Скупштпна има право да пспитује како законитост оних' избора противу којпх има жалбе, тако п законитост онпх избора противу којих нема жалбе. За подношење жалбе није предвпђен пикакав рок, што значп, да би Скупштина могла оверитп пуномоћство једнога послашша, и пе чекајући на жалбе које би се противу његовог избора желеле изјавптп. Са подношењем жалбе, улога је жалпочева свршена; он после тога нема никаквог утпцаја на ток верпфпкацпонога поступка. Његову жалбу верификацпонп одбор дужан је без сумње проучити, али само у толшш у колпко је у опште дужан проучпти све пзборне акте. Та се жалба не доставља оним лицпма протпву чијих је поступака управљена, и по њој се не узима њиховареч; још мање се изборни акти достављају жалиоцу, и од њега узима реч о њима. Код нас, верификационп поступак није контрадикторни поступак између странака, којп, место суда, Скупштина завршује својим решењем. Код нас, верификациони поступак јесте, у ствари, само један ревизпони поступак, који, у јавном интересу, и по службеној дужности, Народна Скупштина, као највиша пзборна власт, примењује над целокупном изборном радњом. Раније је речено, да су избори једна колектпвна радња коју грађани квалификовани као бирачи изводе по законским прописпма, а под надзором власти (види бр. 35). Завршни чин у томе надзору власти представља оверавање посланичких пуномоћстава у Народној Скупштини. 167. По правилу, Скупштина решава о законптости избора на основу аката, а само изузетно, на основу извпђаја, у колико не би, на основу аката, могла донети одлуку. Извиђај се чини као п друге скупштинске истраге преко нарочитог скупштпнског одбора. Акти, на основу којих Скупштпна решава о законптости избора, јесу: (1) посланичка пуномоћства, која јој предају сами посланици посредно илп непосредно; (2) записници главних бирачких одбора, који се шиљу Скупштини преко Државног Одбора; (3) молбе које подносе Скупштини министар унутрашњпх дела и поједини бирачп (ови последњи могу поднети молбу непосредно или посредно, преко министра унутрашњих дела). Поводом ових докумената појавила су се неколика спорна питања. (1) Да ли Скушптина може решавати о законитости избора онда, када јој изабрани посланици нису поднели своја пуномоћства ? Ми мислпмо да на ово пптање треба одговорити потврдно. Пуномоћство није такав документ да без њега Скупштина не би бпла у стању оценити законитост избора. Пуномоћство се издаје изабраном посланику на основу

11*