Ustavno pravo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca

22

УВОД

ГЛАВА II. ПОСТАНАК УСТАВА.

I. СПОР 0 СУВЕРЕНОСТИ УСТАВОТВОРНЕ СКУПШТИНЕ. Избори за Уставотворну Скупштину извршени су 28 новембра 1920, на основу изборног закона од 3 септембра исте године. 0 правном карактеру Уставотворне Скушптине вођен је велики спор како у круговима политичара, тако и у круговима правника. Питање је било ово: је ли Уставотворна Скупштина суверена или није. У првом случају, она је могла решавати о уставу сама, без Краља, следствено, од ње је зависио облик владе наше државе. У другом случају, право решавања о уставу није припадало искључиво Уставотворној Скушптини, него је припадало њој и Краљу заједно, следствено, питање о облику владе било је решено још пре састанка Уставотворне Скушптине, и то у корист монархије. Крфска декларација предвиђала је једну несуверену Уставотворну Скупштину, чије су одлуке ступале у важност тек „када их Краљ санкционише." Женевска декларација, напротив, предвиђала је једну суверену Уставотворну Скупштину. Народно Behe, када је одлучило послати своје изасланике у Београд, изјаснило се такође за једну суверену Скупштину, која би имала да решава и о самој државној форми (монархија или република). Изасланици Народног Beha, у своме поздраву намеснику-престолонаследнику Александру, говорили су о уједињењу свега народа Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, а не у једну краљевину. Али у свом одговору престолонаследник-намесник није прихватио ову формулу, него је изречно истакао да се народ Срба, Хрвата и Словенаца уједиљује у једну краљевину. На основу овога тврдило се после, да је 1 децембра 1918 не само створена наша садашња држава, него решено и питање о њеном облику владе: наша садашња држава била је од првога свога дана једна монархија, у којој влада династија Карађорђевића. Али, изузимајући наведени акт престолонаследников, ово гледпште није добило јасног и одређеног израза ни у једном другом државном акту. Напротив, наше државно уређење од 1 децембра 1918 увек је означавано као привремено, и непрестано се понављало да коначно уређење наше државе може дати само Уставотворна Скупштина. Изборни закон заУставотворну Скупштпну од 3 септембра 1920 био је први покушај да се тачно одреди однос између Краља и Уставотворне Скушптине, и да се ова последња стави у онај положај у коме се налази Скупштина једне монархијске државе. Са тога гледшпта, био је нарочито важан први члан изборног закона, који је предвиђао могућност краљевог распуштања Уставотворне Скупштине. Овакав један иропис очевидно није се слагао са