Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

120

тога сиромашнога пучанина, који је баш као и његов отац тешко извлачио корицу хлеба из мора и оно мало крте земље. Поред тога у фамилији је била жива традиција и крвне чистоте породичног словенског имена.“) ; :

Но, и школе и читав склоп чинилаца, који су услевљавали стварање једног интелектуалца у оно доба, биле су искључиво у италијанском духу. Млади Бианкини осећа да његова душа припада другом нечем него ли тој туђинској школи — и он помало сам изучава народни језик (са којим је доцније тако лепо, отмено и темељито владао, као мало који и од данашњих наших јавних раденика). У том се јавгљају и први траци препородне борбе, — и зов Павлиновићев, Нодилов и Клајићев јест оно што је Бианкини чекао. На његовом већ проширеном обзорју планула је та велика зора — зора пробуђеног национализма Далмације. / |

Ускоро, он је један од најтипичнијих преставника тог национализма. Ступивши у »Народни Лист« и у активну борбу, он може да потпуно испољи своју личност националисте: једно отворено, борбено хрватство, које тражи најужу везу са браћом преко Велебита, али тек као етапу. Он је најслободоумнији заговаратељ јединства са осталим Јужним Словенима, и кад је та идеја долазила у кушњу политичким компромисима и са стране Хрвата и са стране Срба далматинских Бианкини је био онај који с вида никад није сметнуо нити се огрешио о аксиому јединства Српско-хрватског,.а вазда био онај који је први радио за оне комбинације политичке, које су могле да ту идеју доведу најбоље до изражаја. Није то био код њега само апостолат југословенски — него и једно елементарно, рођено широко свесловенско осећање. Човеку, који се политички васпитава на данашњим узорцима парламентаризма и политике, чудно би и готово невероватно звучило слушати Бианкинија, како и задњих својих година прича о својим везама са Чесима (»тим највећим Свесловенима« он би рекао) са толико топлине искрености и жара у очима. као да неки млад човек говори о интимним симпатијама свога срца, а не стари парламентарац о односима, који су ипак били положени на основ данас толико одиозне политичке акције. Ту се је видела ширина Бианкинијева духа, дубина његова словенства.

Кад је реч о његовом национализму онда се управо има показати на узор национализма једног јавног раденика.

Сам изникао из широких слојева, он је те слојеве волио, они су заправо били његова пасија, тако да је могуће, да у историји целокупног југословенског парламентаризма нема личности којој су се више појединци обраћали за помоћ, и која би више била — помогла · појединцу. Њега је поједини случај неправице: интересовао не само као типичан, него и сам за се, погледом на личне односе односне особе, па је знао да н. пр. у једном свом најширокотенцнијем говору у Делега-

ж) Породица Бианкини спомиње се у најдавнијим матицама као „Мастил-= чевић« одатле је превођењем, настала романизација имена у »Tinctore a OR овога италијанизација у Влапсвим. На првој страници свога најновијега дела, које није довршио наш покојни. председник потписивао се: Јурај Бианкини, старином Мастилчевић.