Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

128

»седлање«. Тек што смо заседлали, стиже заповест команданта десног одсека, да се дивизијон стави на расположење команданту 2 батаљона М пешад. пука [| позива. Команде команданта днвизијона: »уздај« и »јаши« извршене су за тренут ока, те одмах пођосмо ка Дрини, испочетка касом, а затим галопом. У колико смо се приближавали Дрини, све су чешће пролетали изнад и око нас непријатељска пушчана и митраљеска. зрна. :

Код једне шумице, између пута Лешница — Лозница и Лукића колибе, командант дивизијона командова: »за борбу пешке сјаши« што је извршено као на егзерциришту. Из опруженог галопа, ескадрони су се зауставили као укопани; а уз звекет сабаља и мамуза, коњаници су слетели са коња и откопчавајући карабине потрчали за својим официрима. Сјахали ескадрони кренули су одмах стрељачким стројем напред ка Дрини. Ишли смо кроз високе кукурузе те нисмо ништа могли видети ни ми ни непријатељ, роји нас с тога није ни гађао ; његова пребачена зрна прелетала су високо изнад наших глава, те нисмо имали никаквих губитака.

Око 6 часова стигли смо код Куртовићеве колибе на левој обали Дрине, према ади Курјачици. Ту се налазио командант 2. батаљона V пешад. пука 1 позива, који нареди да се мојим ескадроном одмах појача лево крило одсека, који је пред надмоћним непријатељем почело попуштати; 3. ескадрон остао је привремено у резерви, код Куртовићеве колибе.

Положај додељен мом ескадрону био је на ивици једног обронка испред којега се протезао густи врбак у коме се није ништа могло видети, али се осећало да је непријатељ олизу; не само што су непријатељски војници пуцали на нас из непосредне близине, већ се чуло како на нашем језику разговарају. Од једног непријатељског војника у маџарској униформи, који је носећи муницију залутао и од наших био заробљен, сазнали смо, да је према нама 42. хонведска дивизија. '

Непријатељски војници гађали су искључиво распрскавајућим метцима т. зв. »Еттзсћизора(топеп«. Зрна из тих метака била су тако осетљива, да су експлодирала и кад ударе у гранчицу или лист, а у човечјем телу правила су страшне ране. |

Моји војници нису имали шанчаног алата; оно мало што су до“ били у Ваљеву за време мобилизације погубили суи побацали, а нису сачували ни онај аустриски који сам им раздао после Церске битке. Да би се сачували од убивствене непријатељске ватре, морали су копати стрељачке заклоне голим рукама, што им није оило тешко, јер је земљиште било песковито и размекшано кишом која је прошле ноћи падала. За кратко време цео ескадрон био је заштићен добрим заклонима од непријатељске пушчане и митраљеске ватре, што је и било. главно, јер је непријатељска артилерија, не могући осматрати своје метке и бојећи се да не дејствује на сопствене трупе, пребацивала преко наших положаја, тако. да се аустриски црвено— бели шрапнели распрскавали на 2—300 метара иза наших леђа.

Услед тако сретних околности, ескадрон је тога дана имао незнатне губитке; погинуо је каплар Јован Машић и рањен резервни