Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

||

Изложба Женске Удруге из Загреба и Кола Српских Сестара у Београду.

Осми новембар 1927. год. представља датум за све нас, представља датум када су сестра Хрватица и сестра Српкиња, заједно руку под руку, приредиле једну заједничку изложбу у нашој престоници — изложбу везива, изложбу онога народног блага, што су жене из народа Хрватице и Српкиње стварале. И као год што су дивне хармоније боја на тим рукотворинама наших жена, исто је тако тога дана заблистала хармонија душа сестара Хрватица и Српкиња, и Женска Удруга из Загреба и Коло Српских Сестара силно су осетили да је то велики дан, дан који ће уродити златним плодом, заједничким делањем наших жена за што тешњу сарадњу на свима оним пољима за која се свесна жена залаже а за добро и срећу своје отаџбине. И последњи јесењи сунчеви зраци раскошно су просули свој сјајги сву топлину, као да су и нехотице хтели да поздраве ову лепу манифестацију наших жена. =

Већ на неколико дана пред изложбу осетила се у Матици — у Дому Кола Српских Сестара ужурбаност. Живо се радило: одвајали се предмети за изложбу, спремало се, кројило се, шило се, давале се идеје за примену наших лепих мотива које су некад радиле наше сестре из Јужне Србије, а који се сада примењују на модерне ствари. Ту је управа са својом председницом која и сама неуморно шије лепе модерне торбице, и која бодрим оком прати све припреме око уређења изложбе као и за дочек драгих гошћа. Око свих чланица управе, и старијих и млађих, као шарени лептири облеће нада К. С. С. »Девојачко Коло«, јер на млађима свет остаје. Хитро и вешто играју игле у њиховим рукама и стварају вазда уз ћеретање, безброј оних дивних предмета који се данас дају применити у разне сврхе. Најзад је дошао и дан кад су на београдској станици дочекане драге гошће и одмах одвезене у Дом К. С. С.гдесу за њих већ опремљена. "одељења. Одмах се заједнички израдио план за изложбу,и за мало у великој дворани К. С. С. врило је као у кошници. Са врло много укуса, са рекло би се правим уметничким разумевањем, са топлом жељом да се истакне најлепше међу најлепшим, да се подвуче оно што је класички лепо и по складу боја и по савршенству линија, да

· се заокругли, да поред све разнобојности, шаренила и хрватских и

наших рукотворина, да се најзад за гледаоца пружи што лепша слика. Неизгладимо лепо је било оно што су сестре Хрватице и Српкиње узајамно помагале, допуњавале и саветујући излагале и распоређивале објекте из обе колекције.

И тако је дошао осми новембар, дан отварања ове лепе заједничке изложбе. Дворана К. С. С. изгледала је некако свечаније но друти пут. Кроз њене велике прозоре сунчеви снопови падали су по изложеним предметима, давали им пуно живота, топлине, тако да су живе боје са хрватских рукотворина изгледале као најзаноснија ба–