Vardar : kalendar Kola srpskih sestara : za prostu 1929 godinu koja ima 365 dana

| ка! __=

Моји сусретаји с покојнита ЈБубова Јовановићем.

АНА 29. листопада 1918. (уторак) записао сам у својем дневнику A ове ријечи: »Био сам у сабору, кад је проглашена слободна и су-

верена држава Далмација, Хрватска и Славонија с Ријеком. Најсрећнији дан у мојем животу.« Из тога се може видјети и закључити, с каковим сам душевним расположењем пошао у мјесецу вељачи 1919. у Београд на позив тадашњега министра просвјете Љубе Давидовића, који је- сложио у министарству просвјете из свију дијелова наше државе просвјетни одбор, да расправља у уређењу наставе и уопће о просвјетним одбор, да расправља о уређЕњу наставе и уопће о просвјетним питањима. У тај одбор био сам позван као заступник загребачкога хрватскога одјељења за просвјету и вјере, које је на подручју Хрватске и Славоније вршило све агенде министарства на челу с повјереником (пређашњим одјелним предстојником) као »аџазј« министром. У том одбору заступали су Србију начелници у министар ству просвјете Јеремија Живановић, др. Владо Гетковић, и Миливој Јовановић, (замјењивао га је директор женске учитељске школе у Београду Љуба Протић), Далмацију Стјепан Ратковић, Босну Ђока Ковачевић, Војводину др. Милан Гетровић, и др. Веселин Дисаловић, Дрну Гору директор цетињске гимназије Шпиро Тољлановић, а словенију др. Кушар. Два и по мјесеца проборавио сам као члан тога Давидовићева просвјетнога одбора вијећајући у најугоднијем друштву о просвјетним питањима у дворници Главнога просвјетнога савјета до собице, у којој је мој школски друг са свеучилишта у Бечу и њежни хрватски пјесник Тугомир Алауловић започео уредовати као први министар вјера у новој нашој народној држави. Тога својега борављења и одушевљенога рада у Београду, који онда није имао ни свјетлости, ни трамваја ни каване, ја ћу се заједно с мојим друговима свагда сјећати с великим весељем и задовољством у срцу, јер нас је разваљени Београд свуда примао с отвореним братским срцем у зору новога државнога живота у држави, коју смо вијековима чекали и у којој смо слободно дисали.