Veliki Petar ruski car i njegovo doba

105

"И кабинетски министар Иван Антоновић Черкасов имао је да благодари цару за свој високи положај. Он беше прост писар. Александар Романцов служио је као прост војник у преображенској гарди, али беше личан и постаде царев љубимац. Доцније га је пратио на путу и путовао са Толстојем у Беч и Напуљ. О њему има овака прича: „Примећаваше у двору да Петар пази младића и сви беху упрли очи у њега. Неко му нуђаше ћерку са миразом од 1000 сељака, и Романцов сиромах једва дочека. Одреди. се дан за венчање. Он замоли цара да му то одобри, али га цар запита, је ли видио младу: „Нисам — одговори овај — али по гласовима мора бити ерасна.“ — „Слушај, — рече му цар — дозвољавам ти да идеш на весеље, али венчање протегни те да се могу ја уверити каква је млада. Дође вече и искупише се на весеље сви сродници. Цар се доцније привуче крадом у дворану где се играло, па полако рече: „Нема од тог ништа“ — и уклони се. Гостионичар и младожења видише шта ће бити. —

„Пријатељу — рече цар Романцову у јутру — -није за тебе прилика, не могу ти одобрити. Али нећеш тиме ништа изгубити, ја ЕЈ ти наћи другу, само дођи довече к мени.“

у вече одвезе се цар са Романцовом К грофу Матвејеву и рече му: „Тиимашу кући удавачу. Ево ти зета,“ Матвејев се збуни, јер му не беше по вољи. — „Ти знаш — настави Петар — да ми је драг Романцов и