Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА. БИТИ ЧОВЕК : 85.

и женама који незнано 5010 далеко од мене раде“ за мене.

Ропство није ишчезло, оно се само усавршило. Робовање једне шваље, која ради петнаест сахата. дневно и умире поизтиха због злехуде зараде и плате, ништа вије боље и лакше од робовања робова из доба Катонова. И робовање ће и даље трајати дотле докле се радници не организују и ублаже- | га новим радничким правом.

У то робовање свакога од нас неминовно се уплиће и некаква заповедничка сила, јер новац који радом зарађујем даје ми могућност да и други. раде за мене. Ми смо робови који друге чинимо робовима.

Ако оставимо на страну замршено друштвено питање, неразмрсиво питање, па ако некако одозго посматрамо ствари, онда ћемо видети један дубок“ пресек који дели друштво на два различна дела, онако као некада, господаре и робове: један део је оних који имају толико новаца да могу бити невависни и други део оних који га немају. Први су“ слободни људи, други нису.

Дубину без дна, која дели људе на те две групе. може разумети само онај који је био сиромах и који је осетио немилосрдност оних који су имали. Оне жене на француским новчаницама и оне сејачице на звечећем новцу, никад се не осмехују: оне прелазе из руке у руку, неосетљиве и неумољиве,_. непрекидно из уџере у дворове богаташа, без бриге за зло које могу починити.

Не говоримо овде о беди, о њеном ужасном дејству на здравље, на разум, на чистоту и на поштење, јер је то један паклени обруч. Ко памети и поштења нема тај само може погоршати зло. Кроз тај паклени омот не пробија никакав зрак спасења, једва основна црта убога човека јест пропаст воље.

Убошшво.

На овоме месту ми нећемо говорити о убоштву које је од Бога, убогих је много. Говорићемо о сиротињи, 0 оним многима који сиротују.