Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 89

Кад сам год у друштву каквога великога богаташа ја се питам одмах: да ли би здравији биокал би морао да ради Да ли је зато јачи што је богата Воли ли више своју жену и децуг Да ли њега више воле2 Да ли има искрених пријатељаг Разуме ли више истине2 И у главноме је мој закључак био да човек не живи од својега прихода, приход убија. Е

Велико богаство с гомилом слугу-ухода, с оним бучним и свечаним животом, јесте горе ропство него што смртни мисле.

Рђав ушицај богаства.

Богаство, сем ретких изузетака, рђаво утиче на ум и карактер људи.

Без муке нема никад науке; да човек уђе у неку ствар треба да се дуго учи; треба се предати свим срцем и свом умном снагом, па да човек разуме некакво генијално дело или да створи нешто сам. Тек тада се ствара један велики силан интерес.

Али да човек осети тако да кажем пијанство које даје срчано предани рад, треба најпре да дубоко осети вредност приљежности. У приљежности има неке принудне снаге за коју деца богатих родитеља не знају. Ретко се догађа да љубитељ музике или сликарства може далеко дотерати, он ће бити чувен тек онда када га нужда гони да учим научи. Карнеги није у своја предузећа уводио своје рођаке и децу својих ортака [Карнеги: Царство. Пословај.

Мало је чувених књижевних и уметничких ра-

- дова, мало је великих открића, које су постигли деца богаташа. Не учи се пливати помоћу појаса за спасавање. На рад одлучно иде онај који види да ће иначе пропасти, Навика за интензиван рад је кћи сиротиње. Ништа боље не ставља на пробу и нашу снагу и наззу вољу него очевидна опасност. Кога не ошине опасност, тај не зна шта је све хадар учинити. Кад у планини ухвати вејавица и