Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 91.

вење скривених моћи, без којих се остаје обичан“ човек.

Кад су једном запита;ги Толстоја шта би желео човеку којега добро мрзи, он је одговорио после: размишљања: „Желео бих да му се деца роде 60гаташи.“ Толстој негде то прича: Једна жена, која је безразложно мрзела другу жену украде јој детеи подметне га некоме богаташу, чије дете украду,. и на тај се начин освети. Госпођа Монтесори, која је основала школу за децу у којој ће се васпитавати дечја воља, није радо примала децу богатих родитеља — толико је та ђенијална жена страхо– вала од деце, васпитане на крилу дадиља и васпитачица. Већ у трећој години почињене грешке постају непоправљиве; деца су изгубила сваку иницијативу и моћ присећања; она су већ у то доба. расејана, саможива, равнодушна, непокретљива. Угушен је у њима дух инициативе.

Тај утицај из детињства дејствује и после кад од деце постану младићи. Товар са титулама јенајвећи терет кој: један младић има да носи. Он обично посрће под теретом [|Карнеги, Царство По– словај. Оно што је председник Уједињених Држава Америчких Герфилд рекао, тачно је: „Највеће бо– гаство које човек на рођењу може добити јесте: да се роди сиромах.“ Тако за младе људе, а за. богате девојке2 Оне постају плен лакташа и обичних људи.

Има једна казна, вели Карлајл |Карлајл: Памфлети,“Беседништвој, коју природа у јарости својој; изриче понекад: казна да човек има много новаца. „Да имате новаца, да можете новцем раширити“ пред светом своју пусту таштину, ви се пућите да пукнете, ваше срце и ваш трбух сте можда отро–вали новцем...“

У кратко речено, новац убија у души младих и добрих лица енергију са којом би од њих постали већи него обични људи; код осредњих новац убија сваки напор. Новац је прави разорач воље људске.