Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

162 ИЕ жил ПАЈО

дрво је друкчије, од мудрог и мирнога платана па до- силнвога и' узнемиренога „храста; од светлога

лишћа од драча па до сребрнастога повијања брезе;

Свуда силно папрађе, маховина и зеленика. У шуми је "богаство смоле, облика: У шуми се осећа стрпљива снага, бујни живот. Кад им се гледа у врхове разазнаје се какви их ветрови муче, види се на њима борба од руба шуме до врхова плавинских, борба против снега, буре, леда.

„Почео сам, вели Раскин, сликати једну младу јасику... напредујући у раду своме... лепе чисте

- линије... постајале су све лепше и лепше у колике,

су се одвајале од целине и висине саме у ваздуху... приметио сам да се оне између себе саме уређиваху, по некоме деликатном закону... да су дрвета у шуми лепша него најфинији гогски диагонални украси, него најлепши украси на грчким вазама, него најлегши везови с Истока, него најбоље слике највећих западњачких уметника, конац свега онога што сам дотле мистио...“

А кад поглед сађе са дрвета, какав живот! ту бубе цврче, зује, шуште, миле. Поред тога; ори се тичија песма, а свуда неко неодредљиво шапгање; чудна симфонија која расте и ивумире, симфонија из гласова свакога дрвета, јер свако дрво повијајући се по ветру даје од себе други глас.

„Цела шума јесте један божји глас — послушај га, Храст грми а бреза шапуће, па заћути, кад уздрхти брестић; — Па и буква ромори а трептање врбе, — Несигурно и лако готова је реч — А;

оморика, уз силан оштри хук и морски фијук тајанствено увија“ „|Непп че Кеотег,. Бе запо ае Магзуа5!.

Треба завидети великим пејзажистима као што су Коро, Харпињес, који су провели свој живот да - проникну лепоту дрвета и да је прикажу. Они су живели у природи и њихова осећајност увек у покрету задржала је своју свежину и деликатност,

они нису дали да се ухвате у узе навика и зато.

су-били награђени; сваки дан су имали нове радости у лепоти природе.

анти уму.

Ва