Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

64 _ - <-- Ен КИЛ ПАЈО ће сви људи престати да разум потчињавају стваримар Око њега треба све да се креће, са њими под њим све треба да служи.

Спољне ствари имаду вредности само у односу

"на људски ум. Шта за слепца вреди какав леп за"дазак сунца на Алпима или на мору Какве вред-ности имају Софоклове и Корнејеве трагедије за глупаке2 За необразована човека хероична Симфонијар Спиноза је одавно утврдио да ми не желимо једну ствар за то што је она жељена, него је жељена зато што је ми желимо. Ми присвајамо оно што волимо. Ономе чији стомак тешко вари чаша доброга вина не каже ништа: узетоме није "није радост пентрање по брдима; обичан човек не разуме како неко може“ радије ићи за истином него за милијунима богатих гавана. __ Чувена открића нису одмах примљена од целога света, на њих се гледа са неповерењем. за откриће "о циркулацији крви требало је два пуна века па да буде у медецини примљено [како су: Ехегспапо апафописа ае тот согаз е!ћ запотшх, 10628. Лаенек је пронашао оскултисање 1819. г.] Колико ће још вре"мена проћи докле се открића Беркчејева и Декарстова да је спољни свет релативна ствар нађу примене. Ствари нису оно што су, јер су наши чулни органи оно што су. Кад би чула била друкчија онда би и звук и боје, и мирис били друкчији.

Свет је оно што је, јер је наш дух оно што је. И кад је то тако онда и човечија задовољства вреде према богаству сензација, осећања, мисли, које ум и душа створе.

Велики светски мудраци као што су Франсоа од Асиза и Сакја-Муни, одричу се сјаја и господства, кад су открили да је душевни живот далеко узвишенији; у њиховим очима немају никакве вредности светска добра за којима жуди или умире толики свет. Душевне вредности имају необични сјај и кад има, а нарочито кад нема спољних ствари. Сократ је у своме затвору, Христос на Маслиновој Гори, Епиктет, Епикур и Спиноза живећи са неко-

Мао а ба а аи