Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

66 ЖИЛ ПАЈО

Сиротиња челичи људску енергију. Кад се много помаже човеку његова воља се разбољева, слаби; _ увек је бољи онај пливач који се мење служи по_јасом за пливање. |

Све оно што умањава ум и душевну енергију јесте рђаво. Претерана брига за оним шта ће сутра бити отерала је многе у гроб. „Да обасмо утврдили не_ сигурним начином неизвестан живот у незнаној будућности, ми уништавамо сигурни живот у знаној гадашњици.“

Беспослени у недостатку енергије трају своје дане у безначајним стварима, у непотребним пословима, у глупоме читању, у осредњим задовољствима! Колико жена се изгуби у ситницама!

Ако тако идемо даље, видећемо да аскетизам тостаје сасвим добра ствар ако је он средство да човек вежба своју снагу над лењошћу, облапор ношћу ји другим страстима. Аскетизам је добар донде докле не почне шкодити здрављу, докле не почне умањавати обилност умног и душевнога живота. Аскетизам није волети више непријатне ствари за то што оне по себи вреде нешто, то је пре лудост; - врлина је никада не ударити на умну снагу.

И болест може бити корисна. Она нас удаљује од тираније коју непрекидно врше над нама људи и ствари; у болести човек има времена да размишља, да нађе прави однос међу стварима, да исправи многе заблуде. Ако је болест озбиљна, ако нас доводи до смрти, то је прилика да почнемо нови живот пошто га упростимо; тешка болест учи човека да су основна добра и праве потребе ограничене. Па и несрећа за нешто може бити добра. После буре виде се далеке и високе планине. Учини ли нам се каква неправда, ето добре лекције за онога који уме мислити! Одмах се разазна шта је важно, а шта споредно, одмах се види шта смо ми из навике и предрасуде узимали као вредносно! Ето, чему нас узвишенијему доводи самоћа! Платон је

Рт = ај игриве фе~