Veština biti čovek : (knjiga mudrosti)

ВЕШТИНА БИТИ ЧОВЕК 79

Кад би здрав разум био „ствар на свету најбоље распоређена,“ онда би пример ташта живота био: без опасности, јер поносита душа не би примила унижавајуће ропство, не би потчинила своју мисао и владање мишљењу какве даме која умује таман колико једно дете. О себи судити по ономе што други мисле унижавајуће је. Тражити савета од другога значи учинити крај својем миру и мудрости, пруги не може бити судија за наше ствари. Савет који узгред дајемо каквоме младићу може врло много шкодити. А како би и могло бити друкчије“. Тај што даје савет можда само једном у години мисли о ономе коме даје савет. Није ретко да се чује како „пријатељица“ пита свога слугу за једну тешко оболелу „пријатељицу: — „јесте ли ишли код госпође Н..2“ А кад је он одговорио да јесте, „пријатељица“ му је рекла: „добро,“ не запитавши _ га да ли је „пријатељица“ горе или боље; за њу је главно да се чује да је слала да пита. У ствари свет се брине само о четрнаест-петнаест лица: јесте ли видели тога и тогаг.. Бојати се шта свет каже, то је подражавати војнику који би бежао испред пушке напуњене барутом. |Никол, ХУП. в.Евзај5 де Могајеј.

Рђав пример.

Људи из тога одабранога друштва дају рђав пример. Богаство привлачи више него поштени, даровити, јунаци. И само то што они богатима о6раћају већу пажњу они дају рђав пример, гурају бедаке, којих је врло много да само мисле о новцу, да га стекну пошто-пото. То обожавање новца то је основа, ту дубоки корен превара, нечувенога непоштења у трговини и производњи, ту она лаж у друштвеним односима, ту лаж да се „изгледа богат.“ То одабрано друштво је као онај што је о своме сину говорио: „Кад имам један златник... ја ста– нем пред њега; извадим из џепа тај златник, покажем му га дивећи му се, ја подигнем очи небу.:. тордо се шетам; ударам весело по шлагу од прсника,