Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

9 | · ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕ“ _

(С радошћу зелен ћилим рудина, Када их лепо цвеће ишара; Прат ли оне наше скежнике,

Када у јутра пи у вечери Поруљече им бели врхови Смрт ништа није — но слеп живе: То је тек беда — Што ме жалошћу "Гаком гледате Имам ока два, А ни једно му дат не могу ја, Ми један блесак мора светлости Које у моје очи продире.

ШТАУФАХЕР. Вај, место да вам боле убла 55. ја их повећат морам више још још једна мука, беда голема, Задесила је оца вашега: (Све је намесник њему отео, | Не остави му ништа до ли штап, Па се од врата до врата ко сен, Го и невољан вуче старац слел.

х

МЕЛХТАЛ. Само штап старпу бедном оста! С ве 55 отео па и сунца ађ "По · Мека ми нико више не пао Да се ту скривам и ту остане! (0, ја сам бедна кукавица тек, јад сам „се само за се бринуо, А не за драгу главу очеву, ИПто у рукама оста крвничким Јо залог! Бежи, бежи од мене "Ги кукавички страху срамотви = Нинашто друго нећу мислити Но на освету само крваву. Онамо ћу се одмах превесте, Нит ми ко може пут запречита ја идем драге очи очеве Да од крвника тражим беснога Межа га чува сва катанија, ја ћу га наћи. — Ништа не марим За живот, само да тај угасим