Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

– - ВИЉЕМ ТЕЛ | = _ 21

=

| "РУДЕНЦ. Да, стриче, морам да идем што пре —

АТИНГХАУЗЕН, Зар тако хитног Зар си“овче мој, ~ Твоји су часи тако скупи сад,

Да и од свога стрина седога

Мораш их тако шкрто штедити 2

РУДЕНЦ. ја видим да вам више не требам, У овом дому ја сам туђин тек!

АТИНГХАУЗЕН (мери га дуго очима): Јеси на жалост. Геби завичај Туђина поста. Ули! Ули мој! ја те не могу више познати. (Сав се у свили блисташ охоло, Пауновим“ си перјем окићен, Огрнуо се плаштом гримизним (С презрењем гледаш на свет сељачки, И његова се стидиш поздрава.

РУДЕНШЦ. Ја му част радо дајем пристојну, Но не дам право ког он присваја.

АТИНГХАУЗЕН. Сва земља стрепи с гњева це Јад свако часно српе раздире (С насиља и са беса тиранског, Ти само општи бол не осећаш (Од свога си се рода одметно А злотвору си другом постао, ; Па се с њим смејеш нашој невољи Тебе је зан'о лажпи, ташти сјај, С улагивањем слуге робовског Пужеш и тражиш царске милости, Док твоју земљу крвав шиба бич. РУДЕНЦ. Бич земљу шиба — Зашто стриче кој> Ко је у понор беде сурваог Та треба рећи циглу једну реч, Па би се у час бича лишили,

М милост царску стекли за навек. Тешко онима што пук заводе,

74;

#- Пауновим перјем и т.д, —: обележје зустри, ока војвода (херцога) п њиховијех присташа,