Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

ВИЉЕМ ТЕЛ

12

Та то не могу више сносити!

Док свуд около други племићи

Под хапсбуршкијем стегом стичу част, ја на баштини својој узалуд 'Лладости своје лепи губим век

7 свакидањем раду сељачком Тамо, прб гора блешти славе свет, Велика дела свуд се стварају,

А мени овде рђа шлем и штит;

У ове стране јек не допире

'Груба убојних, ни клик херојски а овде слушам само клепке звук, Блејање стоке и чобански пој.

(#ТИНГХАУЗЕН. (Слепче, тебе је заво ташти сја!.

Презиреш народ и свој завичај! | 5 Отачкијех те обичаја стид! " Но једном ти ћеш вреле сузе лит За бреговима твојих дедова,

И ова скромна песма пастирска, ' Моју ти сада гордо презиреш, Болом и чежњом спопашкће ти груд Кад у туђини чујеш њезин глас. (0, за родном је грудом силан а За тебе није страни лажни свет; "амо, на царском двору схелом, Ти ћеш вечито бити пуст и стран! Јер особине друге тражи свет

Но ове што си овде стеко ти, Иди, и продај душу слободну, =

У лено прими земљу, буди 5:

И слуга царски, док бит можеш кнез Овде на своме добру слободном 7 Ах, Ули! Ули! Овде остани!

57 Алторф немој ић — О, не напушта “воје отачке земље свету ствар!“ а сам последњи своје лове лист.

#

сина

ух