Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

| ТЕ

- ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

<

" ХЕДВИГА. Вај, никад нене бити код куће!

| ТЕЛ.

Па и ја, жено, то не могу, не. За пастира ме није сазд'о бог: Ја без одмора морам јурити

За јетним циљем непостојанимМени је живот онда мио тек, Кад га дан сваки спасем поново.

" ХЕДВИГА. А на страх жене ти и не мислишг,,

ПРВИ

ЈШто чекајући на те тугује. Језа ме хвата кад ми чобани: ( подвизима твојим причају.

ја при растанку сваком стрепим сва.

Да ми се више нећеш вратити. Гледам те где си брегом леденим Залуто, где си при прескакању (Са стене стени промашио скок; Где дивокоза својим одскоком.

У поноре те мрачне одвлачи, Где те големи усов затрпо,

Где се под тобом лед провалио: И ти жив тонеш у гроб ужасни И у сто разних слика гледам ја. Како смелога ловца хвата смрт. То је несретна једна работа, Што у вратолом људе заводи.

Ко оком својим гледа слободно,.

И у божију помоћ узда се,

(Он се од сваке беде спасава,

И не плаши се брда рођених.

"(Посао је довршио те брадву одлаже.)

Сада, ја мислим, да ће данима

И годинама врата држати. =—

Кад човек има брадву код куће,

Онда не плаћа руке тесарске, (Узме тт

ХЕДВИГА, Куда ћеш

ТЕЛ,

За "ит о је-,

Идем оцу“ у Алгорф

#% оцу Хедвигину,