Viljem Tel : pozorišna igra u pet činova

76 ЈОХАН ХРИСТОФ ФРИДРИХ ФОН ШИЛЕР

ВАЛТЕР. То се зна! ХЕДВИГА (Телу). Не иди. Сад је тамо. намесникТЕЛ. Он из Алторфа данас одлази,

ХЕДВИГА. Па бар причекај нека оде пре. Не потсећај га на се, јер ти знаш Како нас грдно мрзи она звер.

ТЕЛ. Мало ми може наудити ен, ја право радим-и-ни–једнета Непријатеља не бојим—се-ја.

ХЕДВИГА Та он и мрзи оне највише Што право раде као честити.

ТЕЛ. је р се он боји с њима сукођит. Зато, ја држим, тај господичић Да ће на миру мене пустити. ХЕДВИГА. Зар ти то знадеше ТЕЛ Давко: не беше, ја сам по дивљој страни Шехенској, Тамо где нема трага људскога, Усамљен ишго и лов ловио И кад сам ступо једном узаном И вратоломном брдском путањом, Где нисам мого собом воднути,, Јер сврх мене су греде висиле А доле страшно Шјехен хуктар (Његова деца прибијају се узањ и глелају у њ нетремлацеје. Спазим: спрам мене иде намесник: (дн беше сасвим сам а и ја сам Човек и човек, а покрај нас јаз. И када мене спази делија, И позна оног, што га неки дан Због маленкости тешко оглоби,. И виде како с љутим оружјем ·__Спрам њиме стижем, по Цл П5 ко смрт, И ноге му се посекоше св Е, мишља да ће доле ита — Гане ме, па му кротко приступим: Не бој се, ја сам, госпопару мој!