Vizantiske slike. Knj. 1

ЦАРИЦА ИРЕНА 75

код војника, да му одузме наклоност народа, и да га омаловажи код Цркве.

Прво је употребила свој поново задобијени утицај да изазове сумњу Константинову на Алексија Мозела, војсковођу који је изјавио незадовољство с владом 790. г., и тако је оцрнила тог човека, да је пао у немилост, и цар га је дао затворити, а затим ослепити. То је за Ирену била двострука добит: она же осветила човеку који је издао њено поверење, и подигла против Константина УТ јерменске трупе, његов најбољи ослонац. На вест о поступању са «старешином кога су они волели, ти се пукови одита побунише. Требало је да 793. г. сам василеус оде да угуши побуну: он је то извршио са крајњом трубошћу, и тиме сасвим одстранио љубав својих војника. У исто време, како је једка странка почела да се комеша у корист његових стричева, цезара, по савету Иренином, цар осуди најстаријег на губитак вида, а осталој четворици даде одсећи језик: доста узалудна свирепост, и која га је учинила врло непопуларним, нарочито код иконокласта, који су у жртвама волели успомену на Константина У, њиховог оца. Најзад царица, да би сасвим подигла јавно мњење против свога сина, измисли и последње средство, највише макиавелско од свију.

Константин УМ] као што се зна, није волео своју жену, мада му је она дала две кћери, Еуфрозину и Ирену. Он је имао милосница. Кад се Ирена вратила у двор, он се убрзо заљуби у једну дворску госпођицу царице-мајке: она се звала Теодота, а, пореклом из једне велике престоничке породице, била је у сродству са неколико најславнијих „људи православне странке, игуманом сакудионским Платоном и његовим синовцем Теодором. Ирена је предусретљиво храбрила страст свога сина према њеној пратиљи, и она сама га је наговарала да отера своју жену и да узме ту девојку; она је добро знала какву ће саблазан изазвати царев поступак, и унапред је рачунала како ће искористити произведени утисак за своје намере. Константин МГ радо је слу-