Vizantiske slike. Knj. 1

ЦАРИЦА ИРЕНА ТЕ

само су још заплеле стање. На све стране калуђери су. роптали на тиранина, на „новог Ирода“, и чак до његове палате долазио је игуман Платон да га вређа у лице, Константин У! се савлада. На игуманове увреде, он се задовољи да хладно одговори: „Ја нећу да стварам мученике“, и пусти га да говори. На своју несрећу, он их је био већ и сувише створио. Јавно мњење је било огорчено на младог владара: Ирена је умела да искористи прилику.

За време бављења двора у Прусу, царицамати је врло вешто маневрисала. Прилике су јој у осталом ишле на руку. Млада василиса Теодата морала се вратити у престоницу ради порођаја у Светој Палати, а Константин М|, врло занесен својом женом, нестрпљиво је подносио њено отсуство; зато, кад октобра месеца 797. г. дознаде да му је рођен син, он похита у Цариград. Тако је оставио слободно поље Ирениним сплеткама. Поклонима, обећањима, својом личном привлачношћу, ова је брзо придобила за себе главне официре гарде; она · их је навела да приме план о државном удару који би њу начинио једином царицом, и завереници, које је, као увек, предводио Ставракиос, договорише се да чекају згодан тренутвк. Ипак је постојала једна црна тачка, која је могла све покварити, Довољан би био какав сјајан војнички успех да поврати Константину МГ његов поколебани углед: а баш марта месеца 797. г. василеус је улазио у рат против Арапа. Пријатељи његове мајке нису се устручавали да осујете његов поход једном лажју која је јако личила на издају; цар се морао вратити у Цариград не стигавши до непријатеља и не урадивши ништа.

Одсудна криза се приближавала. 17. јула 797. Г. Константин МГ се враћао из хиподрома у палату Светог Мамаса. Издајнипи који су га окружавали мислили су да је прилика згодна и покушаше да га затворе. Али им цар умаче, и, утрчавши у једну лађу, журно пређе на азиску обалу, рачунајући на верност трупа које су држале анадолске обале. А Ирена, која је на