Voєvanѣ srbsko podъ Karađorđemъ

32

смо се храбро; и нје могао непрјателђ освопти до дубоке есени, кромђ два шанца отђ стране Босне, и два града отљ стране Видина, лежеће кљ Дунаву. Неготинљ изгубили смо зато, што намљ храбр воивода Велђко, заповђдникљ онога крал и вопске погинуо е, и мноли други чиновницвг 7згинули и изранили се; тако вопска наша по смерти храброга Велђка, остави онаџ градљ у непршителђске руке. Нешруителђ после завлада Кладовомђ по причини, што су по вон части били Власи на обрану Кладова; будући онап кран савђ е обитанљ отђ Влаха. Тако Турска вопеска, преко острова Пореча, до дубоке есени, вдва успђ на ушће Мораве (у Дунавђ), и у Пожаревцу на Петки у Таборђ ставити се; кђ тому частђ воПеке непрјателбеке, отђ Делиграда низљ Мораву, дође п соедини се у Пожаревцу сљ всискомљ отђ стране Видина. Но такођерђ и нашљ главни заповђдникљ вопске отђ Делиграда поспћо в сљ вопскомљ противђљ нешуателђске, на устће Мораве кљ Дунаву; и сва потребна мђетоположеша, и Богави на Морави кодљ Дунава, у нашемљ бмла су рукама, а число вопника наше, коп су бели у Гургусовцу и Банђи, дошли су на помоћђ Делиграду. За узрокљ паденји Неготина и Кладова,. нје намљ потребно бљтло више держати онљее мђета, по тому што планине поречке одљ Дунава до Делиграда у нашима рукама, непратело ва леђима остале су. Такођерљ