Vojin

91

леко, врло далеко од тога. Ми говоримо о већини, а не неколицини. Свакојака злоЈпотреблења, гебични интереси, еамовољства, небрига у служби... у највећој мери влада у турској војсци и подрива основна начела моралног и физичког бића ове војске. Турских оФицира нма који су се учили у војничким школама у Европи (у Француској, Пруској...) и у Турској, и таких који су од простог војника постали ОФицирима, и још има их и туђинаца, но којих ће све мање и мање бивати. Војничке школе у Турској, које ОФицире спремају јесу: војничка академија начињена по Сан-Сирској школи ; артилеринско-инџинирска школа и још неколнко приуготовних при корпусима. У садање време султан Абдул Азис намеран је подићи нову школу по оној Француској апликационској у Мецу за артилеријске и инцинирске ОФицире. Но негледајући на та заведења , огромпи део Турских ОФИцира ништа се неразликује од својих каплара и просгих војника. Давање чинова оснива се на старешинсгву и одликовању ; но то је само на артији. Јер подпуно самовољетво у томе, при чему највеће значење има протекција , савршено уништава сваки законски пропис. Турска војска, као што смо већ казали, има низама, редиФа, и гијаде, после тога нерегзмарне војске и спомоћне 1- Рееуларна војска. Ова се војска састоји из дејствујуће, и двојаке резерве , све по разним родовима орун;ја. Дејствујућа и прва резервна чине одељеие корпусе, који један другом одговарају. Оиа друга резерва нема никакве организације а чини обшту корпусну резерву .