Vojin

98

војин

'У ту штедијоницу, у тај удовички фонд , уиаже се, тако је онда уређено, по 3 од сто , а издаје се удовицама '/1 плате, коју је муа« њен имао при последку свом. То јест, ако чиновник има плате 500 ј •галира, онда у фонд уложи преко године 15 талира, кад ванџира, па има плате 600, онда годишње уложи 18 талира итд. Његова пак удовица, ако јој муж имао пред смрт плату од 500 талира , добнје пензије 100 годишње. Ето то је углавноме и стварноме та установа штедијонице, — нашег Фонда удовичког. Да видимо, може ли се с толиком пензијом живети, код овако разгранатих потреба. Ако умре чиновник при плати од 13200 гр. пор. (пуковник)онда његова удовица с децом добија пензије 2460 гр. пор., што чини дневно нешто преко 14 гр. чарш. Баш кад би то и прилично било, онет отпада од нашег рачуна , јер на 180 ОФицира има само 3, дакле на 60 ОФицира само 1 достиза, до те плате и то кроз најмање 15 година. Али кад узмемо наум, да досадање плате тога чиновника само су толике биле, да излази на крај, а не и да што осигура за своју породицу; онда је сасвим очевидно, да тих 14 гроша на дан пензије неможе да настачи и све кућевне потребе и све трошкове око васпитања деце. Ако умре чиновник од 10800 гр. пор. последње плате (полупуковник), онда његова удовица сдецом добија пензије 12 гроша чарш. на дан. Ово још мање може подмиривати погребе једној полупуковници с децом, које може бнги шесторо, седморо , и која је кућа, док је кућни старешина био жив, примала на дан 60 гроша; јер је разлика између 12 и 60 много већа, него што је разлика између 6 душа и 7. гао бити толики , да сви чиновници у њемз' , буду плаћени самим њим. Ми очекујемо од људи, који се у томе разуму, да опшнрно у којим новинама то питање поведу и разложе.