Vojin

руска, николајевска академија

11?

„Из} г чавање похода треба да саставља као неку допуну и поиоћио средство курсу Стратигије; оно треба да се ограничи на критични разбор две или три војне, на место пређашљега излагања целога низа ратова; но при разбору појединих ратова, нуждно је да се подробно изложе, како саиа дејства стратигијска и тактична , тако и устројства војно-административиа и екоиомна, у ошнтој свези и целини. Тек при таком пуном и свестраном разбору целога рата, може се очекииати основно и полезно критично ислеђење." Осим овога определења, комисија се упустила и у назначење начина, како ће ОФицири да се спремају по овом предмету. У академији постоји обичај, да или сам проФесор литограФише своје лекције у виду записака , или пак да их сами оФицири саставе по проФесорским предаваи.има, па пошто их проФесор прегледи, литограФишу се, које ОФНцирима служи као руководсгво. Комисија налаже, да проФесор, по свршетку свакога одела ратне историје, упути ОФицире на најбол.а дела , како бн се они сами могли њима ползовати. Даље, ОФицири су дужни да изучавају поједине ратове, не по школским запискама, већ по најбољим војно-историјским сачипењима, из којих треба еами да састављају записке и заметке. Ово неће бити тешко за руске академијске ОФицире, јер је њихова војна литература доста богата са побољим делима, а поред тога и најслабији оФпцир у страпим језицима може колико толико једним или другим страним језиком да се ползује. Војна администрација. На рачун практичности војна администрација претрпела је много. И досада се подробно изз т чавале установе само рз^ске војске; стране пак више укратко: но то изучавање било је критички : к а к о ј е, к а к о б и могло и како би требало да буде; на исти начин изучавале су