Vojin

170

ВОЈИН

решинама разиих религија пуждну власт да би их под општи закои свела. „Несмислено бн било, казке 15ател ') н протнвно друштвеним установама да грађани траже, да су грађани независни од владе у делима тако важним за мир, срећу и спасење државе. С овим би биле две иезависне власти у нстом друштву, чим нзвестно настају иоделења, побуне и пронастн " Даље исти писац велн 2 ): „Коме неби криво било, кад би видео да се владика снажно одупире заповестима владара, запључен.у великог суда, и који тор;канствено проповеда да је само Богу дужан рачуна датн о власти коју му је сам Бог поверио." Учење н простираље светског знаша такође је иуждно да народ вршн. И иарод најученији, најморалнији треба да предљачи у друштву, почем је код њега ум бол.е развијен: а н цељ је друшгненог живота та, да се знан.е и морал распрострањава. По овим начелнма посгала су политичка устројства која обухватају веру н полнтичку науку. Њихова је це.т. да управљају извршавањем вере и распрострањавањем науке. Иичае. су ду мспости народа пре.нп свби самом? Ово се обвезање народа сасгоји у томе да он самог себе чуна и да се изображава. 11 као што је народ скуп појединих особа , го је и он дужан да буде поштен, нстинит и научен, да бн тако доспео до цел.и коју грађаиско друштво треба да постигне: ово друштво треба да члановима својнм прибави највеће благостање, којим се може сачуватн н усавршити. И народ којн је непоштен, тај је ннзак спрам других народа. ') 1)гоИ Јев §-еп8, I. I, § 141. 2 ) Пго!( Аег §'еп8, I. 1, § 1'ј>.