Vojin

ГЕОГРАФИЈСКО ПОСМАТРАЊЕ

187

одавде преко Раче и.ш Баточине у Крагујевац. Из Београда на Смедерево, одавде преко Колара, Паланке, Раче и Баточине, или од Смедерева уз Мораву до Баточине; и из Београда на Рипањ, Међулуа;је и Жабаре или Вроицу сви у Крагујевац. ГТрелаза преко река где путови воде има мало и доста су хрђави, на већим рекама врло су редки и превози се скелама. Путови су као и ћуприје подложнн одвећ квару, јер кад вода дође са стрмени гора носећи собом дрвље и ка^нење, изрије, разрЈпш и однеее собом све што пађе, па за то је правлење и обдржавање пу гова и мостова одвећ трудно и скупо и међутим им је трајање због тога несих-зфно па због тога се на њнну доброту неможе много да рачуна. Највећи део путова који по балканском полуострову воде нису прављени и насути већ коловози а врло често путање, само по Србији већнном су вароши и то поштанске линије насипима сајун;еие , а но осталој Турској најзнатннја трговачка и војничка места. Тако кола особито са већим товарима могу возити по путовима само већих долина, а по брдским пределима чесго да једва коњаници могу преодити као што је то на југоисточном делу и сјеверозападном крају србског четвороугла и скоро по свима планинама главног балканског низа. Ш] го се пасељености балканског полуострова тиче средње је, на прву четвороуголну миљу долази нешто мање од 2000 душа. Најнасељенија је Тракија где местимнце на 3000 душа на 1 Ц миљу долазе ту су и највеће вароши. после долази Македонија и Бугарска измеђуДунава и Балкана где 1500—2000 душа за 1 [] миљу живе, а осим пусте Добруџе најмање је иасељен србски четвороугао, где до 1000 душа на 1 ГЈ миљу живе. Народностн су пак групиране овако: на сјеверозападном крају балканског полуострова Бугари и