Vojin

■ргг СРЈШЈА СПРАМ ТУРСКЕ У ОДБРАНИ 193 нителне линије, првајеона. ноју бедемовп ирва трн њена дела ираве, а друга је Морава са својим иланииским јаким обалама, од овчарско-кабларског ждрела до сталаћског, а одавде до њеие утоке, с југозападие иак стране од овчарско-кабларског ждрела , планина а кабларским. маљенским. кљештевичким . и колубаром са стрмим огранцима космајеви и авалини планина, који се к њој стрмо снушгају. Од ова четири дела Србнје највећи је сјевероисточни део но простору, а најмногољуднија је Шумадија. Оиа средина Србије са саобраћајима стоји најгоре са сјевероисгочним делом Србије особито долинама Тимока Поречке реке и Нека, а најбол>е у том обзиру сгоји са југоисточним делом. Пограничнн делови Србије опет међу собом хрђаво су сајужени, једва да ио једну попречн}' линију имају, која из једног у други део води. Србија по овоме своме природноме распореду земле, и како је може Турска напасги има: 1., у југозападном делу две бранителне линије једну одма на Дрини са положаима на Лозннци и Љешницн, другу иза вододелнице Колубаре и Дрине са положајима на Шабцу и Ваљеву који су предњој линнји подпорнице. 2., на југоисгочној страни дуж целих узина Моравице, Ибра и Расине од ужичке стране на Дубљу и по мокрогорским кланцима са потпорницама острагу за тим узинама на Ужици, Чачку, Карановцу и Крушевцу. С бугар-Мораве њене леве обале, код најважнијег пролаза на Суповцу, Ђунису и Крушевцу као подпорници. 3.. На сјевероисточној страни, има бранити.шу линију на Тимоку положаима на Неготини. ЗаЈчару и у бок Нишу с Грамаде. са подпорницама Милошевој кули на поречкој реки, Бољевцу и Бањи, а дуж бугар-Мораве као најважније линије, итрим заузима13 *