Vojin

СВЕТСКА ТРГОВИНСКА СТРУЈА

201

Источно од Инђкје и Чине љуља се дебело море. иза кога неимађаше никакве земље. Трговина дакие њихова преливала се преко западних земаља и доватала је најдаљније крајеве. Још у најстарија времена видимо силне караване, како носе робу у западне стране: средња Азија и Персија спроводише је до обала средоземског мора . а Финићија и Леванта повраћаху им неизрађене производе аФричанског и европског приморја; Овако је стајао обрт трговински за цело време старе историје. Истина, било је прилика, да су Приморци из Леванте, а особито Финичани испадали по кадшто ван средоземског мора, и уцуштајући се дуи; обале европске допловљавали чак до прибрен.ја балтиског мора, и отуд односили у своју постојбинЈ', а одатле дал.е у Азнју ћилибар ; па су кадшто походили и Скотска острова у Атланском мору, те узимали и односили коситер, — али главна трговина држала се више копна, јер на мору још небијаху тако вешти и слободни. У средњем пак веку трговина светска добила је јачега полета. Нови изналасци : компас, морски пут у Инђију, а особито Америка уздигли су трговину на највећи степен. Богата нова благајница, нови свет, Америка, сипала је изнајпре сирове и неизрађене, ал у огро.мној размери свакојаке робе, међу којима бејаху и нове, досад у трговини непознате. Доцније , кад се и тамо техника и индустрија развила, отворило се на другој половини евета ново огромно гржиште, које данас снабдева са различитим робама најудаљеније светске тргове. Али и ово ново огњиште светске трговине само се на једну страну развијало. Западно од њега бруји Сиње море иза кога нема више земље, и трговина пође на исток. Дакле сасвим је наравно, да се ге две трговине: ннђијанска и америчанска. морале негде састати, кад су им извори на