Vojin

ОРГАН. ВО.ЈИИЧКИХ СУДОВЛ

219

суд. полицајни суд и војнимки кривични суд. Иако је образовање војничких судова ишло за напредком општег законодавства, опет се није много рачунало на потребу одвојеног војничког суда. Иако је порота суЦења, независно од радње суђаја , који су каштигу изрицали, бнла неко јемство, опет је она била и највећа препона за одржање строге и точне дисциплине. Девет суђаја — нет војника и четири грађанина војсци неприпадајућа — врло се тешко и редко при походу наћи могло. Рат, који се у то доба по целој Европи простирао и војску приморавао да сваким даном на даље оде , није дозвољавао покоравати се закону, који је био начињен за војску, која би непрестано на једном месту седела. Да би се помогло овој незгоди, законом 1794 год. (ап III) установи се нов војнички суд из 9 чланова састављен: три проста војника , три полуоФицира и три оФицира. Ове сућаје изражавале су се тад и о питању које подлежи каштиги, коју су они имали да реше, и о употреби каштиге која се по кривнци имала одредити. Новим законом од 1795 (4 ћштапе ап IV) састављен је суд за веће ОФицире и ђенерале, у ком је такође било девет суђаја и иста размера у односу на више, равне и ниже чинове који су имали војнички суд саставити. Овом се организацијом сачувао основак пороте; то управо бијаше основ на који се могло ослонити, јер начела владе и општег закона почиваху на основи, која освећаваше сувереиство народа. Међутим овим начином суђења није се војницима дало јемство, нити се постигла простота нити захтевана брзина. За пет годнна војеке на походу, осећала се погреба дисциплине, искуство је показало средства, да се до ње дође, али небијаше још духа, који ће да то оствари, да уведе шго је нуждно, а да избаци. што је некористно .