Vojin

ОГГАИ. ВОЈНИЧКИХ СУДОВА

221

стало је суђење правилније и простије, начела су њена боље схваћена и радња боље развијена. Нравила општег суђења ночеше се боље употребљавати у војнимким судовима, и ови закони, на које се пре 1815 онако жестоко нападало, дошли су на највећу висину , и приличили су демсжратским нагонима') народа, и у њима је војска нашла потврђење оне точне дисциплине, којом се осигурава мир у држави. „Влада обновлења" непознавајући Француску од 1789, учинила је ту погрешку, што је хтела да унншти законе ове , којих је постанак био револуцијонаран; онаје мислила, даможе избрисатн начела њихова исто онако, као што је уобраагавала избрисати светске летописе, за време 25-годишњег освајања. \1 ногобројни су покушаји чињеии, сваке се таио рећи годиие појављиваше нредлози за војничке законе, али влада није билаустањуии један усвојити. Атосве зашто: повратком на начела некадашње монархије, одбацивањем војничких судова револуцијом консулством и царством створених. није влада нашла одзива у законодавном телу и тако све до 1830 год. сви покушаји осташе безуспешни, јер су тад, онако исто као и данас начела од 1789 била дубоко укорењена V народу. Од Јулијске револуције два три пута се предузело, да се војнички закои иаправи. Иа1:о се хтело, да се том закону поставе разие основе оних закона. који су служиии за осиов предлозима обновлења, опег се тим ништа доброга учинило није. ]Многи су људи говорили, да су војнички закони од републике, коисулства и царства застарели, да нису више у сагласју са иашим обичајима, " да нелдговарају внше потребама иашим нове војске. Принуђеним речима ') Речи иредсединка регпб.тке види : Т>1.ч соигн е( Ме.чки^е <1е Сонјв — Л ! аро1еои Воп«раг1е р. 199,