Vojin

224

војин

општннара и суђаја. Овим би се начином решио задатак узимајући за гим војнички састав чега, које су јединице за образовање војске, јер је као што знамо, регимента скуп више баталијуна или ескадрона, којих су основци чете. Нридодајући дакле четама четне заповеднике баталијуну или ескадрону заповедника баталијуног или ескадроног, а тако исто и регименти, имали би суђаје и председника тог војничког суда у ком би били чланови: један пуковник, један баталијунски или ескадронски заповедник, два капетана, један поручик, један полупоручик и један полуоФицир. Овакав би састав потпуно одговарао пороти у опште; јер ако би прешли од полуо4>ицнра на ниже, онда би наншли на младићску невештину, или на недостатак војничког знања, нуждног за точну оцену оног нреступлеша, које је војннк учинио удужности. Н а о в а ј нач и н састављен во ј н и ч ки су д, одговарао би демократском сватају ') народа, који треба у војсцп јак« чЈвати, јер сваки чин војнички може у том суду бити, као јпто и начин рекрутовања, а тако исто сама правила о ванџирању недозвољавају"ни прнвилегије ни икакве разлике. Суд тај треба да буде сталан и да му се састав никад не мења за суђење ночев од иростог војника па до канетана. Оваква организација суда мо гла би се употребити просто и лако и за све више чинове, само би требало тројицу суђаја замениги ОФицирима равног чина каквог је н оптужени, са једним председником, који је од оптуженога старији. Овом променом небн се ни у чем променуло демократско наче ло пороте, јер што се и наши чинови употребљују за суђење,

1 ) Речн председника реидблике у одговору г. Барош* 13. Септембра 1851. (1Ј|к еоигк е1 Мезва^е с!е 1>01П81\аро1еопе Вонараг1е, р. 199).