Vojin

ОРГАН. ВОЈНИЧКИХ СУДОВА

то је јасан доказ, да се ту узимају суђаје. а не старешнне, за суђење учињеног преступлења. Установа војничког суда поставшег у ревоиуцији 1789, разлнковала би се од суда војничког за време Лудвика XV., тиме, што је тад та стара монархија допуштала само већим старешинама, да суђаје бити могу. Ако ове две организације војничких сз дова с.маграмо с политичке стране, увиђамо, да се свака саображавала са владом, која их је произвела ; једна је била следство конштитуције републике, консулства и царства, а друга је произишла из чисте монархије, која је непочивајући ни на каквој конштитуцији, место основаног начела упражњавала само вољу суверенову и у то доба за суђење у војсцн тражило се мнење само већих војничких старешина. Сталношћу и постојанством судова добили су људи новерења у суђењу, јер се не може казати, да су се суђаје биле скупиле само за посао, који им је поднешен. Од тад изчезава партаичност, почем већа власт нема уплива код оних. који су се скупљали да ствари решавају. Иод чистом монархијом , сама је власт и оптуживала и решавала. Али влада обновлења принуђена је била (повучена без вол>е своје гоком идеја тога века) да се лати крајњег средства; она је начинила војничке судове у дивизијама по областима. својевољно завела друге војничие судове и покушавала је била да опет оживогвори своје туторство. Овим крајњим средством, које није потпуно задовољило тајне мисли у савету краљевом , доста се удалило од постојећег закона и самовластности мање се налазило. Пра влењем и кварењем другог војничког суда, назнач авајући му надлежателсгво и судску власт уништена је постојаност, н од овог другод суда лачињено је покретно оруђе у суђене. Осим тога, но са16 *