Vojin

226

ВОЈИН

мом начину састава ова два суда, види се да се први само називао сталним; јер иепрестано мењајући се по чину, суђаје су се скупљале само за особите парнице, које су им биле послате и чим је оптужени био другог мина ј одм а су те су ђ ај е заменуте биле другима. Суђаја било је увек по седам, и то пет били су већег чина, а по два равни чину онтуженога. Многостручношћу ових судова у војсци, суђење је дошлоуруке већој власти, И по два војничка суда била су при дивизији, по два у главном стану целе војске, по два у главном стану сваког корпуса и по два у сваком оделењу војске, опредељеном да самос-гално дејствује. Ова оделења, опредељена да самосгално дејствују, увек су само мали делови дивизије и недејствују ннкад здраво здаљено од дввизије своје, јер би иначе могла бити лако одвојена и заробљена, осим тога у свакој прилици раде и управљају се само по налозима заповедника њихових дивизија. Једнна прилика, кад би се ова оделења сасвим сама себи оставила , та је, кад се налази један део војске у градовима и то тад, кад су непријатељем опсађени. Наредбама под Лудвнком XVIII. и Карлом X. опредељено је, да членови војничког суда у главном стаиу буду само ОФИцири из војске: чланови суда у корпусу, ОФицири из корпуса, суда у дивизији ОФицири из дивизије. По овоме чини се , као да је ту било -1 вида судова, и ако је у стварн само један био. Узети оФицире из целе војске, за војнички-суд, то значи узети их из сваког кориуса, који ту војску састављају: али војска Ј'век заузима већи или мањи нростор и разнн корпуси нз дивизија еастављени, више су или мање један од другог удаљени. Потоме чланове за војнички суд треба бирати између официра у дивизијама , у след чега би саме регименте имале суђаје у војничком суду главног стаиа. у глав-